Prepusti se čovek, ide linijom manjeg otpora, obuzme ga, ulenji se i upadne u začarani krug. Izašao bi iz tog kruga, nije mu lepo ali ne zna kako. Zato čim vas krene obuzimati taj osećaj lenjosti, a vi brže-bolje cipele na noge i napolje...da vas prođe, a prođe brzo i onda je opet sve OK.
Često mi se nije negde išlo, pa sam se naterala, kao red je da se ide...i bude nenadano dobar provod. Samo se treba naterati jer ako se prepustimo lenjosti, posle ni dubljenje na trepavicama neće nas izvaditi iz tog stanja. Jaka volja i čvrsta ruka tu najbolje pomažu. Samoj sebi kad kažem da moram, nema vrdanja. To je ta čvrsta ruka, najbolja.
Šalim se malo, ali ima tu i istine. Kada se ulenjimo...tada počinju nevolje, tada počinju bolesti. Bar je kod mene tako bilo. Zato sam danas aktivnija neko ikad. Izložbe, predstave, predavanja, malo i muzike i sl. Kad se nešto hoće, nije teško. A ja hoću da mi bude lepo, hoću da sam zdrava. Eto i recepta za dobro raspoloženje i dobar san. Pa i malo dete lepše spava kada se preko dana umori. Zar nisam u pravu?
29.10.2019.
Нема коментара:
Постави коментар