U tišini parka, šušti opalo lišće pod nogama. Beskrajnom mirnoćom i srećom, drveće ispunjava svaki delić moga tela. U daljini čujem veseli cvrkut ptica kao pozdrav jesenjem suncu. Spustih pogled na opalo lišće koje mi deluje veselo u svojoj raznolikosti boja. Kao da zna da svojim padom doprinosi jesenjoj bajci, jer park je prava šarena bajka okupana suncem. Svako drvo kao da sa ponosom nosi svoje jesenje odelo, kao što su se nekad na balu nosile balske haljine.
Ne znam gde ću pre da pogledam i šta da slikam.
Duboki udah sam se nameće, terajući pluća da što više udišu mirise parka. Prelepe mirise posle kiše, opalog lišća, zelene trave, drveća.
Sasvim slučajno opazih dve veverice u veseloj igri oko drveća. Zastajem da ih posmatram. Nesvesno, počinjem da se osmehujem. Nastavljam veselo šetnju kroz park, svesna da mi je osmeh i dalje na licu, punim pozitivnom energijom umorno telo. Prolaznici me gledaju sa osmehom. Čini mi se da je moja sreća prešla na sve njih.
07.11.2019.
Нема коментара:
Постави коментар