LEUKEMIJA

Odakle početi? Ako je MELANOM bio šok nad šokovima, kako onda opisati osećaj koji izaziva reč LEUKEMIJA? Jeste da je hronična, ali ipak je leukemija. Od nje se umire, kako kaže moj hematolog, ali se i živi sa njom...Nema terapije dok leukociti ne dostignu visinu od 100 (moji su trenutno na 31). Posle 100-tke, kreće se sa hemoterapijom...Vrlo iskreno mi je objasnio moj hematolog, ali i sa  optimističkim osmehom i izrazom u očima. To nama pacijentima mnogo znači.

  Moram da se pazim stresa, infekcija, povišene temperature. Ne zna se od kada se Nepozvana ( čitaj leukemija)pojavila, ali moj organizam se bori sam sa njom, na način koji je sam odredio i najbolje je ne menjati ništa drastično.

"Samo nemojte da pasete."

????

Zbunjeno sam ga gledala posle te njegove izjave.

"Nemojte da menjate ishranu, kao što je to sad postalo moderno, da jedete samo  semenje i razne salate. Jedite sve što su jele naše mame i bake, jer je vaš organizam na to navikao i svaka promena može da pokrene negativnu reakciju vašeg tela."

Uz osmeh, prvo što mi je palo na pamet je bilo-Znači mogu da jedem slaninu i čvarke, iako ne pamtim kada sam ih poslednji put jela (možda pre 6 meseci).

Svašta, odakle mi to pade na pamet, nemam pojma (moj blesavi mozak).

"Može, ali umereno."

   Imam tu veliku sreću da me leči baš taj moj hematolog, jer vrlo umirujuće deluje na mene. Svaki put posle kontrole, umirena idem kući.

  Beskrajno sam zahvalna što postoji jedan takav hematolog, kao što je Rajić Nebojša. Moram da ga spomenem, jer mi je spasio život svojim osmehom, svojim vrlo realnim objašnjenjem šta je leukemija i kako treba dalje da se ponašam.

  Kada se samo setim kako sam bila preplašena i šta mi je sve padalo na pamet, kada sam saznala da su mi povišeni leukociti i da to nije dobro. Pa odlazak kod hematologa, punkcija koštane srži iz kuka da bi se mogla postaviti tačna dijagnoza...Pa čekanje na nalaz, pa dijagnoza... Odlazak kod zubara je mala maca za sve ovo i molim vas da mi ne kukate zbog toga! Mnogo toga čovek može da izdrži!!! Ni ne znamo dok nas ne snađe! Sve to sam prošla i evo me, tu sam i dalje. Bodrim sebe uz pomoć puno dobrih ljudi koji su uz mene. HVALA IM ŠTO POSTOJE! Ne vredi da ih nabrajam, ima ih mnogo, znaju oni koliko mi znače i to im je dovoljno. Puno vas volim (mada i vi to znate).

24.08.2019.