Sunce... Sama misao nam mami osmeh na lice. Sunce povezujemo sa nečim što je lepo, radosno. Na proleće, leto, more, šetnje, odlazak u prirodu, planine, plivanje... Pomislimo na sve ono što volimo. Sad, ima tu i preterane vrućine, ali ima i bazena, reka, jezera, pa još ko može sebi da priušti i more, eto širokog izbora za rashlađivanje. Kažu mnogi da nije zdrava, verujem da su u pravu, ali bez klime, u stanu, po velikim vrućinama, ja ne bi mogla. Stoji i to kao opcija za rashlađivanje.
Najveći problem je sunčanje. Nije više bezbedno, čak i sa velikim faktorom zaštite, krema ne može da vas zaštiti. Sami smo krivi, ne brinemo o ekologiji, bahatimo se previše i sada nam se to vraća...
Kada se setim kako sam bez nanošenja krema za sunčanje mogla da se "čvarim" i okrećem kao da sam na ražnju a da mi ništa ne bude, čak ni da pocrvenim! Pa sve mi prija i uživam, a posle par dana kad ponosno prošetam svoju garavan-boju, sreći nema kraja. Ovi što se ne sunčaju mi deluju bolešljivo, a ja onako DOBRO pocrnela (ranije za kratko vreme "uvatim"dobru "farbu")...E dođe vreme sve se preokrene.
I sada mi je lepo videti kada je neko lepo pocrneo, ali u tu grupu više ne spadam. Svesna sam koliko je sada sunce štetno, a i ne prija mi više sunčanje. Nije to više kao što je bilo...I ne kažem to u fazonu-Kiselo je grožđe, nego stvarno tako mislim.
Imala sam na levom ramenu, leđima tačnije, mladež. Nisam imala običaj da zagledam mladeže, pogotovo ne na leđima. Srećom pa je bilo leto, nosila sam majicu sa otvorenijim izrezom na leđima i koleginica ga je videla, skrenula pažnju da izgleda čudno, pola boje kože a pola je crn...Mislila sam da nije ništa strašno, ne volim da idem kod lekara, kao i većina, pa sam htela to zanemariti. Na navaljivanje koleginice, ipak sam otišla kod doktora. Tako je to počelo...Opšta praksa, dermatolog u ambulanti, pa dermatolog na poliklinici, pa plastični hirurg...Plastični hirurg mi je mladež otklonio i poslao na biopsiju, gde su utvrdili da je melanom, pa su ponovo operisali(malo šire očistili), Da mi ne bi bilo dosadno, tada su i utvrdili da mi ni krv ne valja, povišeni leukociti, pa me poslali kod hematologa. Hronična leukemija...o tome ću pisati drugi put. Eto ukratko da pojasnim kako je to bilo.
Takvo saznanje, misli koje su mi padale na pamet, taj šok ne bi nikom poželela, ni najgorem neprijatelju. Našla sam snage, zahvaljujući dobrim ljudima koji su tu, daju mi podršku, borim se, dobro sam... Interesantno je i to kako ti život namesti da baš kada ti je teško, sretneš i upoznaš plemenite ljude koji ti pomognu da prevaziđeš strahove, koji ti ne daju da potoneš već te guraju da budeš u toj svojoj bolesti čak i bolji nego što si bio pre. Koji ti kažu-MORAŠ I TAČKA.
Poenta ove priče je da nismo imuni na negativne posledice sunčanja, naročito onda kada je najštetnije- od 10 do 16 časova. Volela bi da to neshvatite olako. Budite odgovorni prema sebi. Budite svesni, budite pametni. Može se pocrneti i u hladovini. Čuvajte ono najdragocenije što imate-vaše zdravlje i vaše živote. Na to bar možete da utičete. I obavezno idite bar jednom godišnje kod dermatologa da vam pregleda mladeže, a sami pratite koliko možete. Nemojte da prođete kao ja. Nije ni malo lepo iskustvo, verujte.
11.08.2019.
Нема коментара:
Постави коментар