Bolnice...Niko ih ne voli, naravno. Boravak nije prijatan ni u posetu kad se ide, a o ležanju tamo da ni ne govorim. Teško je i od same pomisli, ali kad se mora, mora se.
Najbolja varijanta je da su ljudi koji tamo rade ljubazni, jer to mnogo olakšava ionako tešku situaciju. Imala sam prilike više puta da boravim po bolnicama. Kada sam operisala hemangiome na jetri, kada sam rodila mog anđela, kada sam operisala melanom...Ona kraća zadržavanja od dan- dva ne računam. Nije bilo lako ni meni, ni tim ljudima što rade tamo, a bilo ih je raznih. Težak je to posao i skidam kapu svima njima koji su odlučili da se time bave. Imala sam sreće, svaki put su radile dobre i ljubazne medicinske sestre i tehničari.
Nikako da pređem na ono što želim da kažem, a to je da sam upoznala predivnu osobu, pacijenta kao što sam i ja bila, kada sam operisala melanom. Drugaricu za sva vremena! Osvojila me je na prvi pogled svojom pozitivnom energijom. Vrlo brzo smo shvatile da nam razlika u godinama (15 godina je starija) uopšte ne smeta i da smo jako slične. Imamo sličan smisao za humor, slična interesovanja...Teme za priču su nam neiscrpne, satima možemo da pričamo...
Neću joj spomenuti ime, jer ne želi, pa ću je nazvati G, radi lakšeg pisanja.
Ušla je u bolničku sobu posle mene, gurajući "kolica" jer ima problema sa kukovima još od rođenja, pa bez tog pomagala baš i ne može da hoda. Odmah nam se predstavila i započela konverzaciju sa nama (još jedna ženica je bila u sobi). Moram da priznam da sam se postidela, jer sam ja to zaboravila da uradim. Samo sam zbunjeno ušla u sobu i preplašeno se smestila na krevet koji su mi dodelili. Sa ženom koja je već ležala u sobi, jedva da sam se i pozdravila. Čovek u strahu, zaboravi na osnove kulturnog ponašanja. Moja G nije to zaboravila, svojim ulaskom unela je vedrinu u sobu. Nije ona tamo neka pričalica, da se razumemo. Pametna je, načitana, prošla je svašta u životu, život je nije mazio ali je vedrog duha i u svakoj situaciji nađe snage da humorom leči i sebe i druge. Kada mi je ispričala šta je sve operisala, kroz šta je sve prošla zbog svojih bolesti, kako se snalazila u teškim vremenima, a sve sa osmehom na licu, ne znam zašto bi se onda ja žalila na svoje muke. Moja G je borac i to VELIKI BORAC. Za primer svima koji misle da imaju nerešive probleme, trebali bi je u knjige staviti! Da svi vide kako se treba nositi sa teškoćama i ostati vedrog i mladog duha. Ona je osoba koja će ti uvek pomoći, nesebično se daje svima, a za sebe ništa ne traži.
Zamislite sad taj apsurd. Da nismo obe imale melanom, nikada se ne bi srele. Ostala bi uskraćena za prelepo prijateljstvo bez moje drage drugarice G. Družimo se nešto više od godinu i po dana, a kao da je znam celi život. Zato, nikad ne znaš zašto se nešto dešava i da u teškim situacijama može i nešto fenomenalno dobro da se desi.
Volim te moja G i da mi živiš do 105 pa opet...
25.08.2018.
Нема коментара:
Постави коментар