Mitologija (grčki mythología) predstavlja skup mitova nastalih unutar jedne civilizacije ili naroda, ili u jednom istorijskom razdoblju.Mit (grčki mýthos) je priča iz narodnog predanja koja govori o natprirodnim bićima, precima ili junacima i njihovim neobičnim, natprirodnim delima. Mitovi su narodima na primitivnom stepenu razvoja, služili da objasne sve ono što im nije bilo shvatljivo (prirodne pojave i sl.).
Međutim, čak i na tako primitivnom stepenu razvoja, znali su da cene prirodu. Čak su tada verovali da za svoj život treba drveću da se zahvaljuju. U drvetu su videli i središte sveta, vezu između neba i zemlje, jer mu korenje ide duboko u zemlju a grane idu visoko u nebo, cenili su njegovu snagu, davali mu vrednost svetog i božanskog.
Kako su bili pametni!!! A mi se danas borimo za opstanak drveća, jer bez njih nema ni nas i trudimo se da civilizovanog čoveka naučimo da mu drveće daje život.
Gde je tu smisao?
Ko je ovde lud a ko primitivan?
Život drveća oduvijek je bio usko povezan sa životom čoveka.
Drvo je hranilo vatru, tako su tada razmišljali, a vatra im je bila jako važna za opstanak. Drvo je idealna sirovina, laka za obradu i upotrebljiva u različite svrhe. U drveću su živjele pčele koje su davale vosak i med; davalo je i namirnice, ne samo voće, već pre svega šišarke koje su se mlele u brašno i pekle kao hleb. Koristila se i smola prerađena u lepak, katran, mirisi poput tamjana, te začini.Sve u svemu, mnogo koristi su imali od drveća.
Antičkom čoveku sveta mesta predstavljala su mikrokosmos: predeo od kamena, vode i drveća. Kamen ukazuje na trajnost, nerazorivost i statičnost. Svojim obnavljanjem stablo predstavlja svetu moć živoga, a voda i izvor predstavljaju tajne snage iz unutrašnjosti zemlje, klijanje i očišćenje.
Egipat
U egipatskim prikazima vrlo se često nailazi na motiv Drveta života iz kojega izlaze božanske ruke krcate darovima te iz posude izlivaju vodu života.
Grčka
U prahelenskom egejskom svetu stablo je neiscrpan izvor plodnosti, zbog čega je Rea prikazivana pored neke simbolične biljke ili pod Drvetom života. Stablo je uvek simbol središta sveta, večnog života ili mudrosti.
U klasičnoj mitologiji pojedini se bogovi povezuju s određenim drvećem. Veza između određenog drveta i karakteristika pripadajućeg božanstva uvek je smislena. Neki od primera tih veza su: Zeus – hrast; Posejdon – jasen; Apolon – lovor; Had – mirta, topola; Hera – kruška, vrba; Atena – maslina.
Kelti
Drveće i biljke imali su za Kelte veliko značenje. Za njih je sve u prirodi imalo dušu i bilo je prožeto snagama i energijama.
Hramovi Kelta bili su sveti gajevi ili šume
Poznato je da su u svim keltskim jezicima za slova alfabeta preuzeti nazivi drveća. Naziv najstarijeg irskog alfabeta, Beith-Luis-Nion, dolazi od imena tri drveta: breze, oskoruše i jasena.
Moćan simbol svetske kulture, DRVO, ima značajno mesto i u našem narodnom predanju. Pored verovanja da je drvo sveto mesto okupljanja, postoji i verovanje da svaki mlad čovek treba da, kada prelazi prag mladalačkih dana i stasava u momka, zasadi drvo koje će ga pratiti kroz život.
Danas, u XXI.veku, šume za čoveka gube čaroliju. Ono što je započelo kroz pokušaj iskorenjivanja svih “paganskih običaja”, dovršeno je tako da se gleda samo materijalna korist bez obzira što to utiče negativno na naš opstanak.
Savremeni čovek gradi puteve kroz šume, truje vodu i vazduh oduzimajući im izvor života te razara ozonski omotač ...samom sebi kopa raku.
Jesmo li stvarno toliko glupi?
Drvo deluje na prostor u kome raste, ono ga na izvestan način štiti i loše stanje drveća oko kuće uvek treba da bude znak vlasniku da nešto nije u redu. Poruka, dakle, glasi: naučite da komunicirate sa prirodom, da razumete njene poruke, mnogo će vam pomoći.
Francuski naučnici su zabeležili zvuk koji drveće proizvodi kada prolazi kroz bol ili stres, a on podseća na zvuk mehurića. Naime, tokom sušnih perioda, drveće izvlači tečnost iz sviih svojih delova, a ono što čujemo je proces "plakanja" koji stručnjaci nazivaju kavitacijom.
Komunikacija između drveća odvija se ispod tla, smatraju eksperti. Ekolog Suzan Simar došla je do otkrića da drveće komunicira preko korena. Uz pomoć simbiotičkih gljivica, drveće može da razmenjuje neophodne materije. Simarova je, takođe, opisala i fenomen "majke drveta". To drveće je obično veliko i staro i obično je povezano je s drugim drvećem tako da na neki način simboliše srce šume.
„Svako stablo predstavlja izuzetno veliku memoriju, ako prevodimo na ljudski oblik, to je jedan jako, jako star čovek koji je sve što se dešavalo oko njega uspeo da zapamti i to negde zapiše".
Da li se osećate kao ubice, vi što sečete drveće? Trebalo bi.
TREBA ZNAČI ZASADITI DRVO, A NE SEĆI!!!!!!!
10.10.2019.
Нема коментара:
Постави коментар