Mnogi kažu da nas je otuđila ova ekspanzija interneta, manje se družimo, manje izlazimo iz kuće, ali ima tu i prednosti. Kada malo dublje zađem u tematiku, vidim da nije sve tako crno.
Upoznajemo nove ljude, povezujemo se u razne grupe radi bržeg i boljeg zajedničkog delovanja zarad nekog humanog cilja. Brže se šire informacije ( na žalost i ono što nije tačno ), bolje smo informisani, kome treba pomoći i sl. Privatno, vidimo gde je ko putovao, kakve su destinacije, pa znamo vredi li ići ili ne, koje su turističke agencije dobre, gde ima popusta za jeftiniju kupovinu, koja su dešavanja u gradu, ko se sa kim druži, obnavljamo stara poznanstva....Svašta se može saznati.
Društvene mreže služe i za druge dobre stvari. Neko otkrije i o sebi mnogo toga što nije znao. Pretvori hobi u posao, leči sebe pisanjem, fotografisanjem... Iz ličnog iskustva znam da se to dešava. Volim da pišem o svemu i svačemu, isto kao što volim da čitam knjige raznih žanrova. Prirodu obožavam i volim da fotografišem sve što mi se svidi. Da nije bilo ljudi koji su mi pružili podršku da to i objavim na društvenim mrežama, nikad ne bi otvorila ni svoj blog, nikad ne bi saznala da se to što pišem i fotografišem, sviđa nepoznatim ljudima i da im puno znači. Oduševljana sam kada mi ljudi koje lično ne poznajem pišu da im se sviđaju moji tekstovi, da im pomažu, podstiču na razmišljanje, da su se npr. uključili u zajedničku borbu za očuvanje prirode, da su otišli kod lekara na pregled mladeža i sl. To mi sve daje vetar u leđa da nastavim sa ovim što radim i to sa velikom radošću.
Hvala svima na lepim rečima i podršci koju mi pružate.
Нема коментара:
Постави коментар