TEŠKO JE

Večita muka nas koji smo prisiljeni da idemo kod lekara je čekanje.

  Dok sedim i čekam u, naravno i na žalost, prepunoj čekaonici, teram sebe da ne budem nervozna i molim se u sebi da me niko ništa ne pita. Nisam nekomunikativna, ali u takvim situacijama mi se ne priča. Zato često ponesem knjigu pa čitam. Nekako mi dosta moje muke, a bojim se da bi neko sa svojim samo otežao moju situaciju.

  Često sam prisiljena slušati tuđe komentare o lošoj državi, lošoj organizaciji, psovanje i sl. Nervozni ljudi pokušavaju na sve načine da me uvuku u razgovor, ali ne dam se tako lako. Nabacim osmeh i klimam glavom, izvadim knjigu, uključim OFF u svojoj glavi i pričaj koliko hoćeš, ja sam se isključila. Tako se branim i uspeva mi. Pričam ja sa ljudima, da ne pomislite drugačije, ali samo sa onima koji su ljubazni. Da tako ne uradim, pa poludela bih. Svi mi imamo svojih problema ali ne treba daviti druge sa njima i kriviti državu. Kad ti je bolje u inostranstvu, a što onda ne odeš?

      Možeš otići gde god hoćeš ali od sebe pobeći nećeš...

Međutim, ima nekih stvari koje bi se mogle i kod nas popraviti, samo kao pojedinci to ne možemo rešiti, ali udruženi sa željom da bude bolje,verujem da možemo. To bi moglo da „upali“.

 Zato za početak postavljam pitanje kako da se reši jedan problem koji mene muči, a verujem da nisam jedina.

 Teško je oboleti od više bolesti i ispoštovati proceduru oko zakazivanja. Sve na vreme obaviti i pripremiti za kontrolu... Kada se lečiš od melanoma, imaš leukemiju i hemangiome na jetri, pa te "prati" osam lekara, a svaki lekar, normalno, traži i ultrazvuk, e to je prava muka…

 Ne znam kako je to u nekoj drugoj državi ali u našoj to je nemoguće postići. Kod jednih je kontrola na 3 meseca, kod drugih na 4-5, kod trećih na 6. Kako u tom slučaju nalaz ultrazvuka da bude za svakog spreman i odrađen pre kontrole kad ne može da se zakaže?

  Da pojasnim - na jedno ime može da se zakaže jedan termin, sistem ne dozvoljava drugačije, pa ni u različitim ustanovama. Program je napravljen tako da registruje ime i zakazan termin. Kad obavite snimanje, tek onda moze ponovo da se zakazuje.     Nikome nije palo na pamet da ima i nas kojima je potrebno drugačije? Nije sve crno i belo, ima malo i sivog. Dok jedan ultrazvuk odradim, za sledećeg lekara nema više slobodnog termina. Onda dobijem uput bez termina i na svu moju muku oko zdravlja, idem, čekam i molim da me prime. Prisiljena sam da slušam komentare lekara kako zauzimam 4 termina( jer mi treba ultrazvuk abdomena, lingvuma, akscila i vrata) i da imam prioritet jer sam onkološki pacijent ali da oni to više ne mogu da rade...Preko volje (takav mi je utisak) mi ipak urade ultrazvuk uz šetanje od par dana- dođite sutra, možda neće biti gužve i sl.

  Stresno je sve to, a trebalo bi da se čuvamo stresa. Kako? Pri tom još uvek radim, pa to su izostanci sa posla!? Niko to ne razume, bar mi se tako čini.

  Ne želim nikog da opterećujem, vređam, ali prosto ne mogu da verujem da ovaj problem ne može da se reši. Niko ne voli da je bolestan, naravno, niko to nije sam izabrao, ali ako je već tako, volela bi da bar ne moram da se osećam još lošije kad god treba da pripremim nalaz ultrazvuka za kontrolu.



09.05.2019.