Svim silama se teramo da shvatimo stvari koje nam se dešavaju, nađemo im smisao, uzdignemo se iznad neprijatnih situacija, bodrimo sebe da idemo dalje... Verujemo da sve ima smisao i neki razlog. Ko zna zašto je to dobro- često izgovorena rečenica koja manje-više ima svoju pozitivnu stranu da pomogne i ohrabri u teškim situacijama. Krenemo dalje u nove pobede, nove početke sa optimizmom i onda u jednom momentu shvatimo da su se teški trenutci prosto pretvorili u tri tačke. Nema im kraja! Jedan za drugim udaraju kao da su poludeli. Osmeh, tuga, osmeh, tuga. Taman mislimo da je sad konačno sve loše prošlo, nabacimo osmeh, krenemo optimistički dalje kad opet stiže novi šamar. Da li su to loši ljudi, da li je to neki problem na poslu, problem sa zdravljem našim ili naših najbližih, nebitno je al je problem....Dokle više!? Kako opstati u moru svega toga lošeg? Zašto baš ja opet?-druga često izgovorena rečenica....na koju nemam drugi odgovor sem da vidimo koliko smo jaki. Koliko možemo da izdržimo! Koliko možemo i moramo da se borimo.
Teško je, neopisivo teško. Svakome je svoja muka najteža ali uvek ima i gore. To je ono osnovno što nas tera dalje. Ma koliko bilo teško, uvek ima i gore ali i bolje. Zato hoću i težim ka tom boljem. Hoću i čupam iz dna duše da dođem do tog boljeg. Moram!!! Samo pozitivnim razmišljanjem do toga mogu doći. Depresija i negativnost vuku ka dnu a ja to neću. Hoću bolje i nedozvoljavam da potonem. Grabim i plivam ka površini nemirne vode koja se zove život. Surov jeste ali ima nade dokle god se borim.
Ponekad iznenadim samu sebe snagom koju imam a nisam ni znala da je u meni. Bezobrazna je i vulgarna ponekad. Uopšte nije svojstvena meni ali je tu. I zato pokazujem srednji prst problemima i idem dalje.Zajedno sa mnom vodim ka boljem i sve moje drage osobe! Jači smo od svega!
12.07.2019.
Нема коментара:
Постави коментар