Stojim i gledam. Horizont postaje boja. Nebo plamti u žaru borbe. Još jedan dan je u smiraju, još jedna tiha noć dolazi. I baš ovo veče, plameno crvenilo, nebo buktinja, podseća me neodoljivo na krvave borbe u životu. Slično borbama dana i noći. U životu mora da pobedi dan, da obasja prostranstva i pruži jedan nov, divan slobodan život. Jedini pravi život. Život u skladu sa prirodom.
I gledam kako u prirodi mrak prekriva sunčeve zrake i kako nastaje tama. Za trenutak se stresem. Ali zašto? Iz ove tame, mirne i tihe, sutra će se pojaviti lep dan...Hvala, hiljadu puta hvala onima koji su se smelo, uporno, neumorno, u prošlosti borili da bi mi danas živeli u slobodi. Zahvaljujući njima, ja sada uživam u zalasku sunca.
Možda su to neki geni hrabrih predaka, ali sada i ja bijem bitke, ne krvave ali bitke, za slobodu prirode. Tako se osećam...Smelo, uporno, neumorno...Nisam sama, ima nas mnogo...Teška borba se nastavlja, ovog puta za dobrobit i neprijatelja. Nije nam to važno, najvažnije je spasiti prirodu. Reke, šume, planine, vazduh koji dišemo, zemlju po kojoj hodamo. Priroda je iznad svega najbitnija.
I gledam kako u prirodi mrak prekriva sunčeve zrake i kako nastaje tama. Za trenutak se stresem. Ali zašto? Iz ove tame, mirne i tihe, sutra će se pojaviti lep dan...Hvala, hiljadu puta hvala onima koji su se smelo, uporno, neumorno, u prošlosti borili da bi mi danas živeli u slobodi. Zahvaljujući njima, ja sada uživam u zalasku sunca.
Možda su to neki geni hrabrih predaka, ali sada i ja bijem bitke, ne krvave ali bitke, za slobodu prirode. Tako se osećam...Smelo, uporno, neumorno...Nisam sama, ima nas mnogo...Teška borba se nastavlja, ovog puta za dobrobit i neprijatelja. Nije nam to važno, najvažnije je spasiti prirodu. Reke, šume, planine, vazduh koji dišemo, zemlju po kojoj hodamo. Priroda je iznad svega najbitnija.
05.10.2019.
Нема коментара:
Постави коментар