Današnja omladina uopšte nema razumevanja za nas "matorce". Doduše, to je uopšte tako. Nisam ni ja imala u njihovim godinama. Pročitala sam zgodan status na internetu - Dok trepneš sad više nemaš ti 20 godina, već tvoja deca. Istina.
Što postavljaš stalno nešto na netu?
Joj mama ali si dosadna!
Opa, izlaziš?
Vidi, vidi, ti opet ideš da šetaš?
A šta treba da radim? Pa živa sam majku mu poljubim! Nije važno koliko imaš godina već kako se osećaš. Neću valjda da sedim kući. Sad je došao red malo i na mene. Dok su deca mala, podrediš sve njima. Nemaš vremena za sebe. Sad kad su odrasla, došlo vreme da se nadoknadi propušteno.
Često imam utisak da smo obrnuli uloge. Ćerka mi je postala majka.
Kada ćeš doći? Gde ideš? S kim?
Ooo samo još otiske prsta ne dajem!
Vi matorci ste poludeli!
Pa šta i da jesmo?! I mi imamo dušu. Možda treba da visimo na čiviluku kad god vama mladima zatrebamo? A kada smo stalno u kući, ni to ne valja. Onda idu pitanja tipa- Što malo ne ideš negde? Pa odlučite se.
Kao sebe da gledam u tim godinama.
Kad "matorci" ne znaju da koriste mobine telefone i kompjutere, ne valja im- Kako to ne znaš, kad je tako prosto? E, pa ni vi ne znate pravopis i mnogo toga što je nama bilo ono osnovno da znamo. Šta mi onda vama da kažemo? NZM (ne znam). Vas bre mrzi i da pišete normalno. Sve neke skraćenice. A o čitanju da i ne govorim. Mrzi vas pročitati malo duži tekst, a kamoli celu knjigu! Što bi kad sve imate na internetu.
Kad znamo da koristimo mobilni telefon i kompjuter, opet ne valjamo. Smaramo ih kako god okreneš. Bože, što stalno nešto postavljaš? Vidi je, igra igricu! PA ŠTA! A što ne bi? Jel zabranjeno? Gde piše i ko određuje do koliko godina sme da se koristi mobilni, kompjuter, igrice, društvene mreže? Treba li da se zatvorim u kuću i budem dementna? Mada i kad me nešto boli, opet čujem komentar koji mi baš i ne prija- Opet ti nešto fali!! U koju mišju rupu da se sakrijem, da ne smetam? Da sam tu, a da bude kao da nisam, ne umem da napravim. Ne znam taj mađioničarski trik.
Ma sve ja to razumem, to su generacijski sukobi. Normalno je to ali eto moram malo da se našalim. Videće oni, doći će u naše godine. Ne pretim, samo kažem. Hoću da uživam dokle god mogu i da idem u prirodu, tamo punim baterije. Idem u rat protiv osteoporoze, demencije i drugih bolesti koje idu sa starenjem. Sad mi pade na pamet rečenica: Sine Ljubinka, ide tata malo u rat. E, idem i ja. U šetnju, u prirodu, na muziku , ma gde god mi padne na pamet.
04.06.2019.
Нема коментара:
Постави коментар