Na 132. kilometru nizvodno od Beograda, u blizini Golubačkog grada dunavski tok nadvisuje impozantni krečnjački masiv čineći svojevrsno predvorje Đerdapske regije, belegu stupanja u područje Gvozednih vrata. Izuzev što je minulih vekova služila kao inspiracija pesnicima i slikarima, svetionik ili stratište za umorne lađare, stena Baba Kaj pažnju javnosti, sve do danas zaokuplja kroz znatiželju za odgonetanjem tajne porekla njenog naziva. Detaljan opis položaja đerdapske hridi dat je u putničkim zabeleškama iz 1893. godine: ''Baba Kaj je usamljena i u vrhu zašiljena stena, koja se iznad vode izdiže nad površinom 18 metara visoko. Ona tu stoji kao predstraža dunavske klisure, kao preteča onih mnogih stena ispod i iznad površine, koje otežavaju prolaz klisurom, stoji kao opomena na opasnosti koje odatle počinju".
Legenda kaže da su na toj steni Turci razapeli čuvenu golubačku lepoticu Danku.
Danka je bila verena za Jošku, ali su je Turci oteli i namenili nekom paši. Joška je uspeo da je spase, ali dok su bežali u čamcu preko Dunava, Turci ih stigoše, Jošku ubiše, a nju razapeše na stenu. Dok su gledali kako joj vrane živoj vade prelepe oči, vikali su “Baba se kaje!“ (“baba“ je na turskom žena). Otud i steni osta ime Babakaj.
Legenda nam daje nagoveštaj mogućeg značenja zagonetnog pojma Baba Kaj, ukazujući da se ona tako zove od vremena Turaka. Upravo taj trag je nazreo pronicljivi Feliks Kanic (austrougarski putopisac, arheolog, etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope) registrujući kako, prema nekom drugom tumačenju, ime dolazi od turskog: baba- otac i kai- kamen.
Bilo kako bilo, što bi rekli naši stari, ova stena svojim izgledom i mestom na kojem se nalazi, budi maštu svakog ko ima prilike da je vidi.
14.08.2022.
Нема коментара:
Постави коментар