KALDRMA

Reč kaldrma je skraćena verzija od grčkih reči kalo što znači „dobro” i reči dromos što znači „put”. Ovu tehniku popločavanja osmislili su još antički narodi, tako da i danas možete videti u Rimu ostatke kaldrme. Sa turskim osvajačima je do nas došla ta reč, koja u prevodu znači put od okruglog i šiljatog kamena nabijenog u pesak. Turci su ovako popločavali jedino važne ulice u gradovima. Ostale su bile zemljane ulice. 

Godine 1766. Dvorska kancelarija iz Beča, obaveštava Magistrat slobodnog kraljevskog grada Novog Sada, da mu se odobrava da kaldrmiše puteve. Da bi se izveo tako velik posao, grad je počeo da naplaćuje „kaldrmarinu“. Na gradskim kapijama, podignuta su četiri đerma, koja su u ono vreme predstavljala „naplatne rampe“. Prvi đeram bio je na Futoškoj, drugi na Kisačkoj, treći na Rumenačkoj i četvrti na Temerinskoj kapiji. Poseban đeram bio je na ulazu iz Dunavske ulice u grad.

Prvo su kaldrmisane Futoška i Temerinska ulica. 

Pre samo vek i po, Novi Sad tvrdih puteva, gotovo da nije imao. U ono vreme, put od Pešte do Beograda, trajao je šest dana. A ako biste zarad tgovine ili politike, putovali čak do Carigrada, put bi se otegao na šest nedelja! Ne čudi zato, da je bilo bezbroj slučajeva u kojima su ljudi doslovno čitav život, provodili u mestima u kojima su se rađali. 

Pre samo 70 godina Novi Sad je imao oko 85 procenata ulica od blata. A ostale je pokrivala kaldrma. 

11.07.2022.