Od Trga slobode na suprotnu stranu od Zmaj Jovine ulice vodi ulica Kralja Aleksandra. Sadašnja ulica Kralja Aleksandra od 1941. do 1944. nosila je Hitlerovo ime. Tokom Drugog svetskog rata, usledila je promena imena naziva glavnih ulica od strane mađarskih okupacionih vlasti. Hitlerova ulica je odmah nakon prisajedinjenja Vojvodine 1918. dobila naziv Regenta Aleksandra (Karađorđevića), a nakon krunisanja – Kralja Aleksandra. Pre toga, nosila je naziv Glavna, Gospodska, Košut Lajoša. Po okončanju Drugog svetskog rata, to je bila Staljinova ulica, zatim Aleksandra Rankovića ali ne zadugo, jer je polovinom pedesetih donet propis da ulice ne mogu da imaju ime po živim ljudima, izuzev po predsedniku Josipu Brozu Titu, tako da dobija ime Narodnih heroja. Po izbijanju rata u bivšoj SFRJ, nova vlast ulici je ponovo vratila ime kralja ujedinitelja koje nosi do danas.
Trčika, kafić u ovoj ulici, je stari tramvaj adaptiran u atraktivan i moderan kafić, koji je omiljeno mesto okupljanja mladih novosađana. Zbog te svoje velike popularnosti tramvajskom vagonu je pripojena velika bašta, čiji je jedan deo zastakljen. Ime je dobio 1998. godine po prvom tramvaju u Novom Sadu. Trčika je i spomenik tramvaju koji je od 1911. do 1941. godine saobraćao između šireg centra grada i kupališta Štrand na Dunavu. U unutrašnjosti se nalazi izložba fotografija novosadskih tramvaja, pa je dobio epitet Kafe-muzej.
Električni tramvaji na novosadskim ulicama pojavili su se 30. septembra 1911. godine, kada su zamenili omnibuse koje su vukli konji. Kada je prvi tramvaj projurio šinama njihovog grada, mnogi Novosađani u čudu su gledali vozna kola žute boje, a i godinama kasnije seljani iz okolnih mesta dolazili su u srpsku Atinu da se provozaju ovim prevoznim sredstvom. Postoje mnoge anegdote o tome, a jedna od njih je:
“Jedan Lala iz Čuruga, došao sa svojim sinčićem da pazari u Novi Sad. On je već nešto čuo o tom čudu. Sinčić ga upitao, kad je primetio u Ćurčijskoj ulici tramvaj:
- Jel, babo, a kakva su ova kolica ? Di su tu konji koji vučedu?- Konji s' unutra, sine…”
Menratova palata već više od jednog veka krasi centar Novog Sada i privlači pažnju prolaznika neobičnim ornamentima koji krase njenu fasadu. Naspram kafića Trčika, nalazi se velelepna zgrada pored Pariskog magazina. Reč je o Menratovoj palati, izgrađenoj 1908. godine po projektu Lipota Baumhorna, koji je projektovao i novosadsku Sinagogu. Ova kuća sagrađena je za poznatog novosadskog trgovca Jožefa Menrata, čija je porodica u prizemlju držala ekskluzivnu prodavnicu nameštaja. Danas je Menratova palata pod zaštitom grada i spada u red kulturnih spomenika Novog Sada.
Dobro je neko rekao-samo čitate nazive ulica i možete da vidite istoriju Novog Sada.
23.06.2022.
Нема коментара:
Постави коментар