Lazar Đunđerski 1881. godine kupuje hotel “Jelisaveta”, radi se o današnjem hotelu Vojvodina, a 1909. godine u sklopu kompleksa hotela dao je da se sagradi parno kupatilo “Erzebet furdo”, ono se nalazilo u produžetku desnog krila hotela. U jednom krilu kupatila bilo je 10 kabina sa zidanim kadama od pločica, a u drugom je bio bazen za plivanje. Pod od betona bio je prekriven daskama i asurama , a samo kupanje trajalo je sat vremena. Radno vreme kupatila bilo je od 6 do 18 časova. Voda za kotao dolazila je iz velikog bunara u dvorištu, a do kupatila se dolazilo kroz dvorište hotela. Ponedeljak je bio ženski dan i tih dana bila je najveća gužva u kupatilu. Kupatilo je prestalo sa radom 1920. godine jer nije moglo biti konkuretno tada novom gradskom kupatilu “Jodna Banja”.
Na mestu kupatila tada je otvorena fabrika bombona i čokolada “Pierett” koja je zatvorena 3 godine kasnije 23. januara 1923. godine, posle velikog požara. Deo kupatila je pretvoren u magacin hotela, a objekat je srušen 1967. godine zbog gradnje Bulevara Maršala Tita(sadašnji Bulevar Mihajla Pupina). Sada se tu nalazi bioskop Arena i zgrada poreske uprave.
Interesntno je da su ovo bili prvi objekti koji su imali struju i vodu u Novom Sadu, ali ne i kanalizaciju. Voda se vukla iz bunara, a kanalizacija je ispuštana iza hotela na livadu, odakle se s vremenom širio nesnosan miris. To je bilo zgodno mesto jer je bilo blago uzvišeno i služilo kao manji nasip u slučaju da dopre voda sa Dunava iz smera Limana.
U okviru kompleksa hotela i kupatila, bilo je i čuveno Dunđerkovo pozorište koje je potpuno izgorelo 1928. godine. Posle toga je srušeno, a njegovi temelji su i danas vidljivi u dvorištu Hotela Vojvodina.
Od 1854, kada je otvorena, kafana (a ujedno i hotel) Kraljica Jelisaveta (ili Eržebet, kako su je nazivali Mađari) igrala je vidnu ulogu u društvenom životu Novog Sada.U ovom prostranom zdanju bilo je mesta i za dnevno pijenje kafe, naročito u prepodnevnim časovima, za ručkove hotelskih gostiju, a večerom za razne kulturne i zabavne priredbe, kakva je bila i proslava 300godišnjice Šekspirovog rođenja 1864, u organizaciji Laze Kostića. Čuveni su bili dočeci Nove godine kod Jelisavete, odnosno Kraljice Marije (čiji je zakupnik pred rat bio Karlo Zapletal - Štolc).
U međuratnom periodu, umesto mađarske, ova kafana dobila je 1922. ime jugoslovenske vladarke, kraljice Marije (danas Vojvodina), ali nije više imala višestruku namenu, koju je Zeleni venac dugo zadržao i kasnije kad je postao Grand hotel Imre Majera i hotel Sloboda. U tom zdanju bila je velika sala, u kojoj su priređivani balovi, koncerti, zabave, pozorišne predstave, držane skupštine Matice srpske, a 25. novembra 1918. tu se sastala i Velika narodna skupština, koja je izglasala prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Hotel Vojvodina ima i najdužu fasadu u Novom Sadu koja je duga skoro 70 metara.
14.07.2022.
Нема коментара:
Постави коментар