Banatski...jopet

 Uuujaaa(ili ti eto mene jopet)

Kad ćeš ponovo pisati po banatski?    Što si prestala? I tako ti mene nateraše jopet da se sigram s pisanjem. Ta mante me, volem da đipam po Fruškoj, volem da slikujem, ta nemam kade pisati. Džaba...A jopet, žavo mi ljudi, žavo mi da se razočaradu, da se nabese na me to ne volem. I eto, šta da vam velim, vid'te i sami, škrabuljam... 

Svaki letnji raspust, moji su me šiljali kod majke i dede. Pošto je prošlo podosta vremena od našeg preseljenja u glavni grad Vojvodine,  sad sam bila glavna u svom rodnom gradu...Došla varošanka, prija iz velikog grada, a došlo i mojih pet minuta slave. Više me nisu zdravo mlogo zafrkavali zbog toga što manje otežem reči u govoru, već sam im bila interesantna da im pričam kako je živeti u velikom gradu. 'Teli su svi da se druže sa mnom, to im je bio zdravo važno. A ja sam se duvala zbog toga i bila najvažnija osoba u sokaku. A znadete, nije mi bilo lako u početku, zbog mog naglaska ni tamo ni vamo. Ovi moji banaćani zezadu s jedne strane, a bačvani s druge. Pa mante me se, okan'te se već jedarad. Šta se useli na me?! De, volim ja vas sve podjednako.

   Gledim stare slike i vidim da na puno slika, još dok sam bila u zabavištu, imam perjanicu na glavi. Iiii što sam bila prava!  Banatska i'dijanka! Teram baciklo sa perjanicom na glavi, luk i strele okačeni, visidu ponosno. Pa ka' su nam glavni filmovi bili kaubojski, nije ni čudo... Posle su bili partizanski filmovi i moji rani slikarski radovi svedoče o tome. Puni su aviona, kukastih krstova, zvezda, bombi...

Kak'a vremena su to bila! Bili smo po vazdan napolju, sigrali se do mraka, jedva su nas u kuću uteravali. Milina, za nas decu, al' sećam se, 'sovati nisi smeo sve da si i 'teo. Jok, brale! Dozvoljeno je bilo, samo ako smo baš baš ljuti, kasti- u peršun. I to je to. Vospitanii smo bili, kanda boljije nego ova današnja deca...neću sad da vilozofiram ko je tu kriv, to je za neke druge divane, ovdi nije ni mesto ni vreme. Nego, da ja skratim malko ovaj moj divan, a? Jel dosta banatskog za podsećanje? Raspilaviću vam se, pa ste ondak nadrljali. Ajd, da sad metnem tačku.

😉

30.10.2021.

Pavlovačko jezero i kuća Novaka Đokovića

 Nedaleko od Rume, u smeru ka Fruškoj gori, prostire se jezero Kudoš, poznatije kao Pavlovačko jezero.

Površina mu je oko 75 hektara i dubina oko šest metara. Celokupna površina jezera je 62 i po hektara.

Jezero je po poreklu veštačko i nastalo je pregrađivanjem “Kudoškog kanala”.
Zbog raznovrsne flore ovo jezero je bogato ribom i zbog toga ga sportski ribolovci posećuju tokom cele godine.  Pored ribljih, jezero obiluje i drugim životinjskim vrstama, i treba pomenuti da mnoge vrste ptica nastanjuju ovo područje.

Ovo jezero nastalo je 1983. godine tako što je istoimeni potok Kudoš pregrađen izgradnjom brane, čija dužina iznosi 400 metara.

Jedna od najzanimljivijih vesti koja se brzo pročula, jeste da je upravo naš najpoznatiji teniser, Novak Đoković,izgradio kuću na obali ovog jezera, tačnije u ataru sela Pavlovci.

13.06.2021.

Manastir Staro Hopovo

Manastir je podigao despot Đorđe Branković između 1496. i 1520. godine, a manastirska crkva je posvećena Svetom Nikoli. Od te stare crkve, koja je bila sagrađena od drveta i pokrivena crepom, nije ostalo gotovo ništa. Pošto je stradala pod udarom zemljotresa, sredinom XVIII veka, umesto nje niče današnja crkva posvećena Svetom Pantelejmonu.

Posle Drugog svetskog rata nije postojao, jer su ga ustaše zapalile. Njegova obnova počela je 2004. godine, i to obnovom crkve svetog Pantelejmona, koja je građena davne 1752. godine od fruškogorskog lomljenog kamena. 

Manastirske ruševine su skoro sedam decenija bile skrivene od sveta, do Starog Hopova se teško stizalo i pešice, kroz šumu. A onda, su se počeli pojavljivati dobrotvori koji su započeli njegovu obnovu, i to sve kako bi ga vratili u “život“.

Prvo se obnovila crkva, kako spolja tako i iznutra, u njoj se redovno danas obavlja bogosluženje, krštenje, venčanje, urađen je manastirski konak i letnja trpezarija, postavljena je trafo stanica, kako bi manastir imao struju, a stigla je i telefonska linija.

Ranijih godina u njemu nisu postojala crkvena zvona, međutim, dobrom voljom vernika, sazidan je i zvonik, sa kojeg danas odjekuju manastirska zvona.

Izolovan, okružen šumom i jedan od najmanjih, ali zato, po mom mišljenju,  jedan je i od najlepših.  Putić pored manastira vodi pravo do potoka Jelenac i izvora Staro Hopovo (za ovu vodu kažu da je lekovita), nad kojim je podignuta kapelica, a malo dalje je i izvor sumporne vode. 

13.06.2021.

Mrtva Tisa u Čurugu

Čurug je selo koje više podseća na gradić, sa oko 8.000 stanovnika, koje pripada Opštini Žabalj, a od Novog Sada je udaljen oko pola sata vožnje automobilom.

 Tisa ,pitoma panonska reka menjala je tokom godina svoj tok, pa je tako Čurug  dobio dragulj prirode. Tisa je otišla na drugu stranu, ali je za sobom ostavila jezero. Prelepu oazu mira, gde se može pecati, rashladiti u vrelim letnjim danima a ima i čardi gde se može i lepo najesti. Ima sve što je potrebno za jedan lep odmor.

Ima još toga što vredi videti u ovom slatkom gradiću. .. Vetrenjača, poznata pod imenom "Rođina vetrenjača" na mestu na kojem se nalazi postavljena je davne 1912. godine. Iste te godine, napravljena je i kuća u Čurugu, koja je na žalost puštena da propada, ali odoleva i dalje.

08.08.2021.

Sofijini izvori na Fruškoj gori

 Ne, nije reč o izvoru vode, nego o izvoru „lekovitog magnetnog zračenja”. Otkrila ga je Sofija Milanović i, kako kaže, ovo mesto poseduje lekovita magnetna polja čime povoljno utiče na centralni nervni sistem i lečenje raznih bolesti. Jedino što treba da uradite jeste da uđete u krug polja, zatvorite oči na 20 minuta i prepustite se „uticaju zračenja”.

Od 2011. godine ljudi se u većem broju skupljaju na tom mestu i u znak zahvalnosti kače male ikone svetaca na drvo unutar polja. Neki od pojmova koji se vezuju za ovo mesto su sveci, crkve, egipatske piramide, moć, svetlost, tako da sve upućuje na misticizam.

Kako kažu, nekim ljudima je pomoglo, a na vama je da proverite da li je to placebo efekat ili zaista postoji neko dejstvo, mada mi nismo našli nijedan egzaktan dokaz koji govori o njegovom postojanju.

Mesto se nalazi na raskrsnici Partizanskog puta i puta Ležimir–Sviloš.

Lepo za videti, samo najbolje je onda kad nema komaraca jer se od njih ne može opstati

20.06.2021.

BUKOVAC I SKULPTURA DRŽI ME ZA RUKU

Bukovac pripada opštini Petrovaradin, nalazi se u Sremu, kroz njega prolazi Bukovački potok...bajkovito mesto, bar za mene.

 Prelepi bukovački pogledi i skulptura "Drži me za ruku" koja je napravljena od otpada sakupljenog po Fruškoj gori, su pored polja lavande još jedan razlog da posetite ovo divno mesto.

30.05.2021.

Vila Ravne ili Titova vila

 U šumi Fruške gore, nedaleko od Sviloša nalazi se Vila Ravne već više od jednog veka. Vilu je sagradila iločka plemićka porodica Odeskalski (Odescalchi) prvenstveno radi uživanja u fruškogorskom raju. Potpuno je jasno i zašto, na prelepom je mestu, okružena šumom sa kojeg puca pogled na Grabovo i dalje na ravnicu Vojvodine. Tokom vremena ona je menjala vlasnike, da bi na kraju, posle Drugog svetskog rata, dobila nacionalizovani status.

Vilu je ponekad koristio visoki državni funkcioner Aleksandar Ranković Leka, i to najviše za lov. Tokom sedamdesetih vila je preuređivana za potrebe Josipa Broza Tita, koju je on samo jednom prilkom na kratko posetio1976. Iz tih razloga ovu vilu ponekad nazivaju i „Titova i Lekina vila”.

Trenutno Vila Ravne je prazna i u vlasništvu AP Vojvodina, koja se brine o njoj. Prelepu livadu u sklopu poseda koristi Nacionalni park za reintrodukciju evropskog jelena (Cervus elaphus, L).  Do vile se može doći i sa Partizanskog puta kratkom šetnjom kroz šumu.

23.05.2021.