Kada je trgovac Nikola Tanurdžić, pošto je prethodno postigao izuzetne poslovne uspehe, rešio da u samom centru grada 1933. godine, izgradi palatu po kojoj će ga grad pamtiti, u tome je i uspeo, jer je ta palata postala dominantan arhitektonski motiv središta starog Novog Sada.
Za otkup zemljišta na kome se nalazila kuća sa pivnicom „Minhen“ vladala je velika konkurencija poslovnih ljudi. Nikola Tanurdžić je svojom ponudom od tadašnjih 4 miliona dinara obeshrabrio sve konkurente, kupio zemljište, porušio objekte i počeo sa gradnjom nove palate, koju je kao neko čudo pratio čitav grad. Odlučeno je da se zidanje sprovede prema projektu Đorđa Tabakovića, sa kojim je Tanurdžić u tim danima, realno svestan veličine projekta, obišao nekoliko evropskih prestonica kako bi se upoznali sa najsavremenijim graditeljskim dostignućima.
Pred sam Drugi svetski rat 1939.godine, Nikola Tanurdžić je odlučio da svoje graditeljske ambicije zaokruži i izgradnjom savremenog hotela „ Reks“, takođe po Tabakovićevom projektu. Dogradnja je trajala do 1941. godine, a sprovedena je uz stranu palate koja je okrenuta ka ulici Ilije Ognjanovića.
Usled naraslih potreba grada za dodatnim turističkim smeštajima, došlo je 1981. godine do još jedne dogradnje uz nekadašnju palatu Nikole Tanurdžića (nacionalizovane 1949.godine). Naime, te godine je prostor hotela “Putnik“ proširen po veoma uspelom projektu novosadskog arhitekte Milana Marića. Nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine cela palata je nacionalizovana kao privredna celina, Tanurdžićevu imovinu su odnosili kamionima, a njega sa porodicom iselili iz porodičnog stana u palati, da bi se tu nasilno nastanila trojica oficira. Ipak, sposobni trgovac nesalomivog duha je na vreme posakrivao važne rezervne delove, poput delova lifta, bez kojih zgrada nije mogla da funkcioniše i prodavao ih novim vlastima po enormno visokim cenama i do smrti se izvukao iz finansijskih neprilika koje su ga zadesile. Tek 2012. godine je Agencija za restituciju donela odluku o povraćaju dela imovine Tanurdžićevim potomcima.
Nikola Tanurdžić je bio trgovac, zadužbinar i dobrotvor. Rođen je na kolima u pokretu pored Starog Bečeja, prilikom selidbe roditelja iz Stanišića u Srbobran. Odrastao je u Srbobranu u siromašnoj porodici. Radio je u mnogo trgovina kako u samom Srbobranu, tako i Beču, Budimpešti, Pragu…Kada se vratio u Srbobran gde se oženio i od ušteđenog novca otvara svoju trgovinu štofom i krznom. Preselio se u Novi Sad gde je 1922.godine osnovao Tvorničko stovarište štofova „Silesia“. Ubrzo su njegove radnje počele dobro da posluju i postao je jedan od imućnijih ljudi.
Tanurdžić je snabdevao dvor Karađorđevića štofovima i krznom, a i sa samim kraljem Aleksandrom bio je u prijateljskim odnosima.
Na svečanosti otvaranja i osvećenja zgrade Novosadske trgovačke omladine sačuvana je čaša iz koje je pio kralj Aleksandar kako bi bila bačena s novosagrađene Tanurdžićeve palate prilikom ceremonije otvaranja.
U Tanurdžićevoj palati Tišma je živeo od 1969. do 2003. godine.
05.06.2022.
Нема коментара:
Постави коментар