poNEŠTOzaSVAKOG: SKLUPČAO SE MALI JEŽ

Neosporno ljupki i jedinstveni, ježevi privlače pažnju i neobičnim ponašanjem, načinom na koji se brane i upoznaju sa nepoznatom okolinom.

Obično vlada strah zbog bodlji koje ježevi imaju na sebi. To je još jedna greška čoveka prema prirodi i životinjama i onoj čovekovoj potrebi da „knjigu cene na osnovu korica“.

Tokom dana ježevi spavaju u svojim skloništima, a noću su budni. To je razlog zašto ih ljudi ne viđaju često.

Ježevi su jako korisni za prirodu, jer uništavaju mnoge štetočine: insekte koji napadaju biljke, različite crve, larve, puževe, pa i gmizavce. Ne žive u grupama osim kada je period parenja – krajem marta.

Najstariji poznati član porodice ježeva živeo je pre pedeset osam miliona godina.

Današnji ježevi su u proseku veliki od oko 15 do oko 40 cm, u zavisnosti od vrste. Na prosečnom odraslom ježu ima negde između 5 000 i 7 000 bodlji. Nisu otrovne niti opasne i čvrsto su prikačene za telo ježa. Koriste ih u odbrambene svrhe. Kada osete pretnju, uvlače se u lopticu, čime postaju kugla okružena bodljama. U „loptastom položaju" ježevi takođe i spavaju.

Ježevi žive četiri do sedam godina u prirodi, što je relativno dugo za životinje njihove veličine.

Te simpatične životinje se čudno ponašaju kada prvi put naiđu na neki predmet ili hranu. Deo nepoznatog predmeta ili hrane ližu sve dok se ne oformi grudvica od pljuvačke. Potom tom smesom prelaze preko svog tela. Niko nije sasvim siguran zašto to rade.

U zavisnosti od vrste, ženke ježeva nose mlade od 35 do 58 dana. Na svet obično donose pet do šest mladunaca a kod manjih vrsta i tri do četiri. Mali ježići posle pete ili šeste nedelje napuštaju gnezdo i započinju samostalni život.

Ježevi su imuni na otrov poskoka. Iako znaju plivati, ježevi se boje vode. Na telu ježa ima mnogo krpelja. Ježevi svet vide u bojama. Dnevno jež pređe oko 3 km. Ježevi imaju sposobnost da se penju po drveću. Nekada su postojale Međunarodne Olimpijske igre ježeva, pod nazivom IHOG. Igre su uključivale trčanje, trčanje s preponama i razne vježbe na podu. Jež vidi daleko od savršenog, međutim, za razliku od većine životinja, može razlikovati boje. Ova stvorenja dele sve stanovnike naše planete u dve kategorije: "hrana" i "neprijatelji". Oni nemaju "prijatelje".

Slatka bodljikava kuglica ... pozitivan junak brojnih dečjih bajki i crtaća.

Različiti ježevi - različite navike, slično kao i kod ljudi. Neki žive u šumama, sve više u šumama smreke i bora (ježevi ne vole vlagu). Drugi - u stepama, poljima, živicama i grmovima. Drugi su planinari, radije udišu planinski zrak, naseljavaju planine, do dve hiljade metara nadmorske visine.

A ima i onih koji vole živeti s ljudima kao komšijama: u štalama, u vrtovima, u parkovima, na livadama, baštama. Ovi su vrlo poverljivi.

Od davnina su se Slaveni borili protiv zlih duhova amajlijama povezanim s ježem, uz pomoć ovih malih stvorenja lečili su ozbiljne bolesti.
Prema legendi, jež je toliko mudar da je čak i Bog, kada je stvarao zemlju, poslušao njegov savet. Iako, prema drugim legendama, jež ima sumnjivo poreklo: đavo je seo na panj, češljao mu kožu i bacio kosu na zemlju, a ova se kosa kasnije pretvorila u ježa.
Bugari su ježa smatrali najmudrijim, jer on dugo živi na svetu i pamti sve što se ikada ranije dogodilo, a zna da koristi i posebnu biljku za podmlađivanje i zato nikada ne stari.
Stanovnici Polisije smatraju ježa dobrim travarom. Prema njihovim legendama, osim "trave mladosti", zna gde raste i takozvana "gap-trava" koja otvara sve brave i zatvor. Osoba, da bi dobila takvu travu, treba pronaći gnezdo ježa i kamenjem blokirati ulaz u kuću. Jež će, videvši da ne može doći do dece, sigurno pronaći i potražiti "travu-razmak" kako bi uništio barijeru.

Tokom poslednjih 20 godina, značajno se smanjuje brojnost ježeva u Evropi, te je jež proglašen za zaštićenu vrstu. DOBRO PAZITE! Ako ubijete JEŽA moraćete da platite 28 hiljada dinara!

Pobrinite se da priča ima srećan kraj, baš kao u Ćopićevoj pesmi: Po šumi danas, bez staze, puta, Ježurka Ježić lovi i luta. Vještak i majstor u poslu svom, radi i čuva rođeni dom.

Njegova vrsta nestaje !
Pomozimo mu da ostane živ !