Duhovi ili pedesetnica je hrišćanski praznik kojim se proslavlja silazak svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Isusovog uskrsnuća. Ovaj praznik slave katolici, pravoslavci i mnoge druge hrišćanske crkve i uvek pada u nedelju. Naziva se još i Trojica jer je Hristos obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao.
Za Trojice je vezan sveslovenski običaj (kako kod pravoslavaca tako i kod katolika) da se svežim zelenilom kite kuće, pomoćne zgrade, crkve, dvorišta i ulice sela. Ljudi su pleli vence od grana i cveća. Posle tri dana „trojičko zelenilo“ su iznosili van životnog prostora i uništavali ga na ritualan način – bacali u vodu, vatru, na drveće i krovove kuća. Ostatke osušene trave i grančica čuvali su kao lekovito sredstvo ili za zaštitu od nečiste sile, nepogode, glodara-štetočina i insekata.
Pored mnogih obrednih igara i obreda za ovaj sveti dan, postoji i Kraljički obred ili Kraljice ili Ljelje . U devojačkim „kraljičkim obredima“ centralnu figuru povorke predstavlja „kraljica“ koju uz pesmu i igru vode po kućama i za to dobijaju nagradu. Srbi su „kraljicu“ pokrivali belom maramom, šalom ili belim peškirom da bi je sakrili od tuđih očiju. Verovalo se da će odmah umreti onaj ko se usudi da joj pogleda u oči. Devojke koje su je pratile oblačile su mušku odeću i bile ukrašene zelenilom. U Banatu sve učesnice su bile okićene cvećem, na glavama su nosile vence a u rukama držale grančice vrbe. Raznim ukrasima, zvončićima i cvećem kitili su barjak – jedan od osnovnih atributa slovenskog obreda „kraljice“.
Pominje ih V.S. Karadžić u delu " Život i običaji naroda srpskoga" iz 1857, a njegovi zapisi značajan su izvor za tekstove pesama koje se koriste.
Po zapisima iz 1864. godine, Kraljice imaju i udadbeno – ženidbeni karakter. One su, na neki način ,odmeravale domaćinstva koja su posećivale i gledale gde bi mogle da se udome i pronađu sebi svoje mesto.
Suština ovog običaja je u tome da Kraljice svojim pesmama ulaskom u kuće, svima svojim dolaskom donose samo dobro. Pevaju se pesme namenjene domaćici, domaćinu, momku i devojci, ženi koja ima sina za ženidbu ili kćer za udaju i slično.
Povorka Kraljica, pre svega ima edukativan karakter, usmeren na mlađe generacije kojima treba da dočara šta oslikava jedan period tradicionalne igre i muzike.
I tako su u nedelju ulicama Novog Sada prošetale Bačke kraljice da požele mir, blagostanje i berićet svojim sugrađanima. Povorku je činilo 15 bogato okićenih devojaka sa cvetnim krunama i mnoštvom raznih rekvizita.
Na ovaj veseli zaboravljeni običaj, Marina i Milan Ilin,njihova mlada asistentkinja Maja Durutović i njihova Folklorika, podsetili su Novi Sad kako je to nekad bilo, sa namerom da narednih godina ovaj lepi običaj zaživi ponovo. Muzičku podršku pružio im je folklorni pedagog, svirač na tradicionalnim instrumentima , gajdaš Vanja Ilijev.
Ovaj zaboravljeni obicaj poslednji put je u ovim krajevima zabeležen u Čurugu daleke 1853.godine te je njegov prikaz bio nesvakidašnji događaj u Novom Sadu.
12.06.2022.
Нема коментара:
Постави коментар