LEBARSKI SOKAK (danas ulica Svetozara Miletića), jedna je od najstarijih novosadskih ulica, koja spaja danas ulice Zmaj-Jovinu i Jovana Subotića. Jedna od ulica u samom centru Novog Sada nekada je bila centar gradskih zbivanja i mesto stanovanja viđenijih novosadskih porodica. Sokak je počinjao od glavne pijace i kafane Laze Jeremića „Kod puža”, a završavao se grkokatoličkom crkvom. Ime nije dobio po pekarama, već po tome što su žene nekada davno na uglu prodavale domaći hleb tek izvađen iz furune, uvijen u belo platno i omamljujući miris bi se širio po celom sokaku.
Posle I svetskog rata ulica je nazvana po vođi srpskog naroda dr Svetozaru Miletiću, dok su je za vreme okupacije Mađari namenili svom vođi revolucije Lajošu Košutu, da bi posle opet bila vraćena Miletiću. Ulica intelektualaca, tako su je zvali jer su u njoj stanovali mnogi ugledni i imućni Novosađani i najčešće intelektualci. U kući br. 23 u Lebarskom sokaku živeo je pisac prve srpske tragedije Smrt Uroša V Stefan Stefanović, a u kući br. 31 i br. 29 rodili su se poznati naučnici i akademici Stanoje Stanojević i Slobodan Jovanović.
Zgrada br. 1 pripadala je velikoj dobrotvorki Mariji Trandafil, u br. 13 stanovao je sekretar Matice srpske i dugogodišnji urednik Letopisa dr Milan Savić, sa ćerkom, poznatom pesnikinjom Anicom Savić-Rebac. Levu stranu ulice dodirivala je zgrada pozorišta na Trifkovićevom trgu, u kojoj je Srpsko narodno pozorište davalo predstave. Pod izgovorom da je zgrada trošna, gradske vlasti su je 1890. porušile.
Na početku ulice s leve strane nalazi se kafana „Lipa”, koja je bila sastajalište časnika Matice srpske i profesora Srpske pravoslavne velike gimnazije s direktorom Vasom Pušibrkom. Na uglu ulice Mite Ružića bila je kuća u kojoj je pesnik Jovan Jovanović Zmaj stanovao sedamdesetih godina, a jedno vreme tu je radila i pivnica „Transval”.
Na početku ulice s desne strane u Miletićevoj 8, gde je bila kafana Laze Puža, stanovao je nekada osnivač Gimnazije Sava Vuković. Kuću je podigao negde krajem XVIII veka. Poznata je i po tome što je kuću posedovao Stevan Branovački, poznati advokat, političar i jedno vreme i gradonačelnik Novog Sada.Na uglu kod Grčkoškolske ulice nalazi se jedna od najlepših zgrada u Novom Sadu, sa statuom Merkura (delo vajara Đoke Jovanovića) na vrhu kupole. To je palata nekadašnjeg Centralnog kreditnog zavoda (nekada Ljubljanska, pa Privredna banka). Kuća na drugom uglu bila je vlasništvo porodice Dunđerski, kasnije je tu za izvesno vreme smeštena ambulanta Doma zdravlja.
U zgradi br. 6 živeo je Jovan Obrenović, brat kneza Miloša. U kući do nje stanovao je publicista, urednik listova i gradski senator Emil Čakra.
Kafane su oduvek bile značajan deo gradskog života, a u Lebarskom sokaku ih je bilo nekoliko bitnih.
Tako je kafana "Kamila" bila atraktivna lokacija i mesto okupljanja Svetozara Miletića, Jaše Ignjatovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića i Đure Jakšića, koji je oslikao zidove ove kafane srednjevekovnim nacionalnim motivima. Priča se da je Laza Kostić bio poznat po svojim fazonima, te je jednom prilikom poslao telegram adresiran na profesorski sto u "Kamili" u kom je pisalo:
Danas po. Sutra do. Laza ko.
Telegram je dešifrovao Svetozar Miletić.
Danas polazim. Sutra dolazim. Laza Kostić.
Pored kafane "Kamila", bitno mesto okupljanja bila je i kafana "Lipa", osnovana 1880. godine, poznata po uvoznom, češkom pivu. Posećivali su je Isidor Bajić, Uroš Predić, a kada bi u kafanu dolazio Laza Kostić, znalo se da će biti nekog cirkusa zato što su "Lipu" posećivali i mladi umetnici, pesnici koji bi znali zapitkivati i tražiti savete te bi Laza kad izgubi živce znao da kaže
Svaka strofa, kata-strofa!
Kafanu "Lipa" posećivao je i Vasilije Vasa Pušibrk, direktor Srpske pravoslavne gimnazije punih 39 godina, a dolazio je svakodnevno oko podneva da pojede slanu kiflu, a uveče bi pio pivo.
Jovan Jovanović Zmaj imao je doktorsku ordinaciju ulici Miletićevoj, a u toj kući, u drugoj polovini, bila je kafana "Slavina" pa su ga znali u šali provocirati da bolesti grla leči slavinom.
Mnogi su istaknuti ljudi tog vremena živeli u Lebarskom sokaku, današnjoj Miletićevoj ulici.
Lebarski sokak je bila adresa našeg prvog olimpijca Momčila Tapavice, koji je projektovao i sadašnje zdanje Matice Srpske.Naša ugledna književnica, istoričarka umetnosti, proučavalac helenske kulture, prevodilac i profesorka Univerziteta u Beogradu, Anica Savić Rebac rođena je i detinjstvo je provela upravo u ulici Svetozara Miletića. Tu je živeo i Stevan Vuković, plemić, koji je pod uticajem mitropolita Stefana Stratimirovića, dao legat kojim je izgrađena današnja gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”.
Jedno vreme u ovoj ulici živeo je i brat Miloša Obrenovića, Jovan Obrenović.
Bila je ovo ulica intelektualaca, imućnih i značajnih Novosađana tog vremena.
Velika je šteta što danas svi ti objekti nisu bolje označeni, pa prolazimo pored njih ni ne znajući koliku istorijsku vrednost imaju.
20.05.2022.
Нема коментара:
Постави коментар