Sremuš je tokom istorije spasao milione ljudskih života od opasnih bolesti među kojima su kuga, tifus, kolera i tuberkuloza(u srednjem veku je bio gotovo jedini spas). Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima kojima je spasao mnoge živote priča se da je u Rusiji dobio dva spomenika. Jedan spomenik se nalazi na Dalekom istoku u gradu Petropavlovsk na Kamčatki, a drugi u Kemerovskoj oblasti, u gradiću Miski.
Stanovnici Čečenije, koji vekovima koriste medveđi luk kao lek i dodatak jelima, zalažu se za priznanje sremuša za simbol ovog regiona.
Ali, sve ima svoju drugu stranu: medveđi luk su u Rusiji tokom dugog vremena sakupljali u ogromnim količinama i zato se on na kraju našao u knjizi zaštićenih biljnih vrsta, te mnogi Rusi sada slede primer drevnih Egipćana i rasađuju sremuš u svojim baštama.
Biohemičari su sigurni da je sremuš čak zdraviji od belog luka, zbog obilja alina, materije koja se pod dejstvom kiseonika pretvara u alicin. Sremuš podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim.
Travari kažu da je dovoljan samo gram sremuša dnevno da podstaknete cirkulaciju i da vam krv normalno teče kroz vene.
Rano proleće je vreme kada se u šumama, može pronaći sremuš (Allium ursinum), ova veoma ukusna biljka. Sremuš se u narodu naziva još i divlji beli luk (sadrži etarsko ulje sa sumpornim jedinjenjima koje je po sastavu slično belom luku) ili medveđi luk, jer po narodnom verovanju ovo je prva stvar koju medved pojede kad se probudi posle dugog zimskog sna. Ovo je još jedan dokaz da životinje instinktivno znaju šta je dobro za njihovo zdravlje, jer je sremuš idelno sredstvo za čišćenje organizma od toksina nakupljenih tokom zimskih meseci.
27.03.2022.
Нема коментара:
Постави коментар