Nikola Bizumić je pronalazač mašinice za šišanje.
Rodio se u siromašnoj porodici u Neradinu 1823. godine. Posle školovanja u rodnom mestu. odlazi u Irig da uči berberski zanat. Još u Irigu je došao na ideju da konstruiše mašinu koja bi ubrzala postupak prilikom šišanja, jer je tadašnjim majstorima šišanje makazama oduzimalo dosta vremena, što je samo po sebi smanjivalo i broj lica koja su želela biti ošišana, pa je zarada bila manja. Kod svog majstora nije naišao na razumevanje, pa ga je zbog svog "fanataziranja" napustio i prešao u Rumu, gde je 1836. godine položio kalfenski ispit( postao je kvalifikovani frizer s diplomom). Njemu je tada zatrebalo 100 forinti da napravi i patentira svoje konstruktorsko delo. Sremci ne samo što mu nisu dali tu pozajmicu, nego su i šale zbijali sa njim, čak su ga nazivali ludim.
Gotovo praznog novčanika napušta svoj zavičaj 1855. godine, a samo deset godina kasnije 1865, berbernice širom Evrope prepunile su mašine za šišanje, izumiteljsko otkriće našeg zemljaka. U Londonu gde se nastanio, našao je finansijere za svoj izum, a odmah je niklo i nekoliko fabrika za proizvodnju. Uzeo je pseudonim Džon Smit, da bi lakše uspeo u svetu biznisa, a njegova materijalna dobra munjevito su se nagomilavala. Pored nebrojano mnogo akcija u fabrikama i bankama imao je izuzetno lepu i atraktivnu vilu u otmenoj londonskoj četvrti. Astronomskim ciframa merila se vrednost njegovog bogatstva.
Kada je umro u Londonu 1906. godine, njegova imovina je procenjena na 22 miliona funti sterlinga, što bi danas nekoliko desetina puta bilo više, svakako i od budžeta cele naše države. Zbog nesrećnih okolnosti ili možda nemarom sreskih vlasti u Irigu, ova finansijska imperija ostala je vlasništvo britanske države, iako je svojim testamentom "do šestog kolena" sve ostavio svojim rođacima u Neradinu, jer nije se nikad ženio pa nije imao svoje potomke.
Naime, godinu dana posle njegove smrti vlasti Engleske su tražile naslednike neradinskog brice u Irigu, sreskom centru, ali im je iz fruškogorske prestonice stigao odgovor "da takvi (Bizumići) ne postoje u Irigu". Slučajno ili namerno, tek iriške birokrate su ne samo porodicu Bizumić uskratile za veliko nasledstvo, već i sprečile veliki priliv finansijskih sredstava, iz zaostavštine maštovitog Fruškogorca, u samu državu.
Postoji još jedna nova tvrdnja lokalnog sveštenika, prezvitera Georgija Zeljajića Sredanova, koja ide u prilog tezi o engleskoj zaveri. On navodno tvrdi da u starim crkvenim knjigama, u kojima su upisani svi novorođeni Neredinci, nema Bizumića koji su rođeni u 19. veku, a čak su neke stranice u tim crkvenim knjigama pocepane, za koje se sumnja da su upravo na njima bili upisani novorođeni Bizumići. Кo je, kada, i zašto to uradio, ne zna se. Ali ako dozvolimo sebi da to tumačimo kroz teoriju zavere, lako možemo zaključiti da su Englezi došli čak ovde i iscepali strane kako bi uništili jedini dokaz o mogućim naslednicima. Na kraju, zašto bi neko cepao strane iz crkvenih knjiga?!
Prema tvrdnjama jedne od naslednica, Nikola je kršten u manastiru Grgeteg i zaista je list njegove krštenice odande iscepan. Prema njenom mišljenju, verovatno su naslednici pokušavali da se domognu bogatstva, pa na taj način uništili trag o samom Bizumićevom rođenju. Moša Pijade je tokom rata bio u zatvoru u Sr. Mitrovici sa izvesnim Bizumićem i čuo tu priču, pa je nakon rata 1956. išao u zvaničnu posetu u London i tamo razgovarao, između ostalog, i o ovoj temi. Na povratku je, ne vrativši se u zemlju, preminuo u Parizu.
U Neradinu ostaje od davnina spevana pesma: Prod’o Sava volove i ovce, pa ide u London po novce. Ostaje i veliko čuđenje što niko "iz vrha" nije uradio ništa po pitanju toga da se novac vrati vlasnicima. Veliki deo tog novca, svakako bi dobro došao da se uloži u našu zemlju.
Priča je filmska i bez završetka. Nadamo se da će naslednicima pripasti deo koji je želeo da im ostavi ovaj slavni pronalazač i da od svega neće ostati samo priča i sećanje na ovog Sremca.
Treba da budemo neizmerno ponosni na ovog genijalnog izumitelja i dobrog čoveka, jer se ipak rešio da bogatstvo ostavi potomcima u Srbiji, iako njegov patent, ni njega, nisu poštovali u našoj zemlji. Možda jednoga dana i naučimo da poštujemo i prepoznajemo naše talente.
U Londonu danas postoji ulica koja nosi njegovo ime, što pokazuje koliko su ga cenili.
U Neradinu čak ne znamo ni gde mu je bila kuća, o tome nema nikakvih podataka, ni makar neko malo obeležje.
Neradin je jedno od starijih naselja u opštini Irig, koji se prvi put pominje 1247. godine. Danas je to malo naselje u kojem se stanovnici uglavnom bave poljoprivredom.
26.12.2021.
Нема коментара:
Постави коментар