Narodno pozorište u Beogradu

Narodno pozorište u Beogradu se nalazi danas u samom centru i zajedno sa Knez Mihailovom ulicom i spomenikom knezu Mihailu Obrenoviću čini najlepšu i najposećeniju pešačku zonu u glavnom gradu. Nekada je to bila periferija Beograda i na tom mestu se nalazila Stambol kapija. U guslarskim pesmama i narodnim predanjima crnom tminom “ovenčana”… Zgrada Narodnog pozorišta izgrađena je 1868. godine kao stalno profesionalno pozorište. Ostaci nekadašnje Stambol kapije ugrađeni su u temelju zgrade što simboliše pobedu nad viševekovnom turskom vladavinom.  Po arhitektonskoj kompoziciji, dekoraciji i fasadi građevina Narodnog pozorišta znatno podseća na čuveno pozorište "La Scala" iz Milana.

Međutim, u vreme kada je srpska prestonica bila tek jedna od turskih varoši, negde baš između današnjeg Trga i pozorišta, stajalo je nešto potpuno drugo i mnogo zlokobnije. Ovde se nalazila jedna od četiri kapije za izlazak iz grada. Kako se nalazila na drumu koji je vodio u pravcu Istanbula (Stambola) tako je i dobila ime – Stambol kapija.  Pored Stambol kapije, postojale su i Sava-kapija, Varoš-kapija i Vidin-kapija. Sve one su predstavljale zaštitu varoši od eventualnih napada, pri čemu je glavna odbrana bila tvrđava u pozadini.
Cela ondašnja beogradska varoš, bila je opasana od Save do Dunava dubokim rovom i visokim šancem, u koji su bili usađeni debeli palisadi. Kroz tu tako tvrdu ogradu u beogradsku se varoš moglo ući, i iz nje izaći, samo kroz te četiri kapije.
Od svih kapija, Stambol je bila najčvršće zidana, od tesanog kamena i cigle, a imala je i prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu. Kroz Stambol kapiju se ulazilo na tri ulaza: u sredini je bio veliki prolaz za kola, a sa obe strane po jedan manji otvor za pešake. Put koji je iz varoši izlazio na Stambol kapiju delio se odmah na dva kraka: jedan je išao desno ka Terazijama, a drugi levo ka Tašmajdanu i Paliluli. Ovu kapiju od poljane, koja se pružala gore ka Teraziji i ka Paliluli, rastavljao je dubok rov koji je često bio pun vode. Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenom žabokrečinom i uvek je bila prljava jer seu nju svašta bacalo. Preko toga rova, iznad te vode, ka Teraziji, pružao se drveni most trideset do četrdeset metara dugačak. U okolini Stambol kapije nije bio ni kuće ni dućana, nego je leti rasla ogromna travuljina, a zimi je ta travuljina bila suva, ali se većinom držala uspravno. Nije baš bilo prijatno prolaziti pored ove sablasne kapije sam ili bez oružja. Tek polovinom XIX veka počelo je naseljavanje tog kraja oko kapije. Mračnom prizoru doprinelo je i to što su u blizini Stambol kapije Turci nabijali na kolac buntovne Srbe. Mučenici su okretani licem u polje, ka Srbiji, da zaplaše druge, koji bi naumili da pođu njihovim stopama, to jest da ne bi ni pomislili da ustaju protiv turske sile. Stoga je kapija bila krajnje ozloglašena među Srbima i predstavljala je simbol stradanja pod Osmanskim carstvom.
Zato i ne čudi što je odmah po uspostavljanju srpske vlasti u gradu, knez Mihailo naredio rušenje Stambol kapije. Uklanjanje objekta je počelo polovinom aprila, a dovršeno je 19. maja 1866. godine. Već 1868. počela je izgradnja Narodnog pozorišta koje je uskoro postalo simbol ovog mesta, a priča o kapiji je pala u zaborav.

Kada su Austrijanci 7. oktobra 1789. godine ponovo osvojili Beograd, general Laudon prisvaja ploče sa Stambol kapije, i jedan nadgrobni spomenik, kao svoje ratne trofeje. I tako, sticajem ratnih okolnosti, jedan deo nekadašnje Stambol kapije završio je u predgrađu Beča – i tamo se nalazi i danas. Reč je o jedinstvenom tragu burne beogradske istorije i borbe Srba za slobodu. Deo su današnjeg parka u naselju Hadersdorfu kraj Beča, nedaleko od mesta gde i sam general Laudon počiva.
Kada su Karađorđevi ustanici pokušali u Prvom srpskom ustanku 1806. godine da zauzmu Beograd, prelazeći preko šanca u jurišu ustanika na beogradske zidine, teško je ranjen poznati ustanik Vasa Čarapić i od zadobijenih rana ubrzo umro u Karađorđevom šatoru na Tašmajdanu gde su ga nosilima od pušaka preneli vojnici. Zato se jedna od ulica koja spaja Kalemegdan sa Trgom Republike zove ulica Vase Čarapića, odnosno Vasina.
Pored Stambol kapije, postoje još dve pod tim imenom. Druga od njih je Spoljašnja Stambol kapija, a nalazi na Kalemegdanu, u produžetku Carigradskog druma u blizini tvrđave.
Treća je Unutrašnja Stambol kapija, koja je predstavljala poslednju prepreku i prolaskom kroz nju biste ušli u grad.
Tokom rušenja Stambol kapije, pronađeno je nekoliko đuladi različitih veličina i jedan bakarni ibrik pun mutne vode. Beograd je oslobođen 18. aprila 1867. godine i tada se konačno završila Turska vladavina duga 346 godina. 
Da nije sve onako kako izgleda potvrđuje nam istorija. Trg republike nije samo centar Beograda, “nulta tačka” od koje se meri udaljenost od svih drugih srpskih gradova, niti je samo središte srpske kulture sa Narodnim muzejom i Narodnim pozorištem. To je i davno poprište velikih bitaka, osvetoljubivog razaranja i ponosnog uzdizanja srpskig naroda. Tu se mešala krv i pepeo ne samo Srba koji su Beograd oslobađali od okupatora, već i vojnika velikih sila koje su se oko njega otimale.

2022.