Tasos (grč. Θάσος [Thásos]) ili zeleno ostrvo, kako ga još zovu je grčko ostrvo koje se nalazi u severnim Egejima, tj. severoistočnom delu Grčke. Ostrvo čini istoimeni okrug sastavljen od jedne opštine u okviru periferije Istočna Makedonija i Trakija. Glavno mesto na ostrvu i upravno središte okruga Tasos je gradić Limenas. Površina Tasosa iznosi okruglo 390 km², što ga čini devetim po veličini ostrvom Grčke. Najviši vrh, na ovome inače veoma brdovitom ostrvu, jeste mermerni masiv Ipsarion (1206 m). Glavnom ostrvu, pripadaju još tri veoma malena ostrva: Tasopulo na sjevernoj strani, Kinira na istočnoj strani i Panagija na južnoj, sa ukupnom površinom od 0,4 km² i uzvišenjima od 60 do 80 m. Obala ostrva nije previše razuđena.
Ovo prelepo ostrvo ima bogatu istoriju. Prolazilo je kroz ruke raznih osvajača koji su ostavljali tragove svoje kulture na njemu.
Antički grad Tasos, prestonica, nekad se nalazio na severnoj strani ostrva, imao je dve luke, od kojih je jedna bila zatvorenog tipa. Čuveni pesnik sa Parosa iz VII veka, Arhilohus, je opisao Tasos kao " jednu magareću kičmu, prekrivenu divljom šumom“ jer je ostrvo veoma brdovito i bogato šumama jele.
Pored rudnika zlata, Tasos je u antičko vreme bio na glasu i zbog vina, koštunjavih plodova i trgovine.
Današnje glavno mesto ostrva je Limenas (Liménas), ponekad zvano i Tasos (Thásos), dok se nekadašnje glavno mesto ostrva nazivalo Teologos (Theologos), a ono se nalazi u samoj unutrašnjosti ostrva. Gradić Tasos ima par škola, čitaonicu, gimnaziju, crkvu i jedan skver (plateia). Na ostrvu postoji nekoliko lepih manastira i skoro svako naselje ima crkvu. Spomenika u vidu malih crkvica ima skoro na svakom koraku.
Jedna od turističkih atrakcija je Manastir sv. Arhangela Mihaila na jednoj litici na jugu ostrva. Interesantan je i Manastir Uspenja Presvete Bogorodice (Tasos) .
Postoji više mišljenja o tome ko su bili prvi stanovnici Tasosa. Većina istoričara smatra da su ostrvo prvo naselila tračka plemena, kao na primer Edoni. Druga grupa istoričara veruje da su prvi stanovnici Tasosa ipak bili Grci. Arheolozi su pronašli brojne tragove koji svedoče o slavljenju grčkog boga Herakla kao zaštitnika ostrva.
Istoričar Herodot takođe smatra da su Tasos u početku nastanjivala tračka plemena, koja su negde u 17. ili 16. veku pre nove ere proterana od strane Feničana, pod vođstvom Tasosa. Feničani su izgradili Tasos. Bili su vešti u eksploataciji ruda i njihovoj preradi i prodaji, kao i u izgradnji brodova i moreplovstvu. Oni su kultivisali tasosko zemljište i opasali zidinama glavne gradove. Ubrzo zatim, grčka plemena su počela da nastanjuju ostrvo u velikom broju, usvajajući feničanska znanja o rudarskoj proizvodnji i drugim zanatima. Vremenom su Grci kao većinski narod preovladali.
Prema mišljenju suprotnom od Herodotovog, tračka plemena su tek negde u 7. veku pre nove ere napala Tasos, te su Grci nastanjeni na njemu u pomoć pozvali čuvene jonske ratnike sa ostrva Paros, koji su predvođeni Telesiklesom postepeno uspeli da ih proteraju. Uspostavivši kontrolu nad Tasosom, Telesikles je zajedno sa svojim sinom, pesnikom Arhilokusom, svojom porodicom i prijateljem Glaukosom, počeo da gradi i razvija prve naseobine na ostrvu, a zatim i na susednom kopnu u Kavali i Krenidesu (nekadašnjem Filipiju), razvivši ih veoma brzo u najnaprednija i najcivilizovanija mesta antičkog sveta. Plemeniti metali su uspešno eksploatisani iz tasoskih rudnika. Kovali su zlatan, srebrni i bronzani novac sa natpisom ”Thasian ipiron” (Tasosko kopno), što je kasnije, od 525 godine pre nove ere, bio i naziv formirane tasoske države. Podizali su bogate hramove, a svoju glavnu naseobinu su opasali mermernim zidom, jedinstvenim za to doba, dugim čak 4 kilometra u krug. Gradili su ratne i trgovačke luke i bili veoma uspešni u brodogradnji. Izvozili su vino, sirće, mermer, keramiku, skulpture i dr.
Godine 491. pre nove ere Persijanci, predvođeni kraljem Darijem, su osvojili Tasos, porušili njegove fantastične mermerne zidine i pokorili stanovništvo. Ostaci ovih zidina se i dan danas mogu videti širom Limenasa, glavnog grada ostrva.
Persijanci su ubrzo napustili oblast Egeja, a samim tim i Tasos, na kojem se, u periodu koji je usledio, više puta naizmenično smenjivala vlast sukobljenih grčkih gradova-država Atine i Sparte.
Godine 340. pre nove ere Tasos je postao autonomna oblast unutar velikog Makedonskog carstva, s obzirom da je kralj Filip II Makedonski, proteravši Persijance, postao kralj svih Grka. Tasoske snage borile su se u sastavu vojske Aleksandra Velikog, sina Filipa II Makedonskog, protiv Persijanaca, kako na kopnu, tako i na moru. Tasos je sa manjim izuzecima zadržao svoju autonomiju u okviru Makedonskog carsta sve do 202. godine pre nove ere, kada je kralj Filip V počeo da guši slobode tasoskog stanovništva, koje se zbog toga sve više okretalo ka Rimskom carstvu. Godine 197. pre nove ere Rimljani osvajaju Tasos. Pod njihovom vlašću, sve do 42. godine pre nove ere, Tasos se razvija i napreduje. Oni su jedini u okviru Grčke, pored Atine, unutar Rimskog carstva imali pravo da donose svoje zakone, samostalno organizuju pravosuđe i koriste sopstvenu valutu. Nosili su privilegovani naziv “prijatelji Cezara”. U tom periodu na Tasosu se dosta gradilo, mnoge stare zgrade su renovirane i proširivane, a obnovljeno je i pozorište u kojem su se održavale gladijatorske borbe. Ostaci iz ovog perioda danas se mogu videti u Limenasu i njegovoj okolini kao i u arheološkom muzeju, takođe u Limenasu. Antičko pozorište je izgrađeno u prirodnoj šupljini brda u Limenasu. Prva iskopavanja obavljena su 1921. godine od strane francuske arheološke škole. Tokom tog procesa otkrivena je šupljina stene uz orkestar, parode i deo scene. Početkom 3. veka prvi plan scene je bio izgrađen od mermera, a prvi plan je bio posvećen Dionisu. U 1. veku nove ere, pozorište je korišćeno za duele. Orkestar je pretvoren u arenu, a vrata su zatvorila parode. U to doba renovirana su sedišta na kojima su uklesana mnoga imena. Danas se u antičkom pozorištu održava lokalni festival na Tasosu gde se održavaju koncerti i predstave tokom cele godine. Ima panoramski pogled sa kapacitetom od 2000 gledalaca.
 |
| Pogled sa ANCIENT TEATRE |
 |
| Pogled sa ANCIENT TEATRE |
 |
| ANCIENT AGORA |
Godine 365. naše ere Tasos je pogodio katastrofalan zemljotres.
Arabljani su zauzeli ostrvo 565. godine naše ere, ali njihova vladavina nije dugo trajala.
Od početka 7. veka Tasos je mnogo puta napadan i pljačkan i to je trajalo sve do 18. veka. Zato su stanovnici Tasosa bili primorani da napuste svoj glavni grad Limenas i nasele se duboko u unutrašnjosti ostrva. Od 10. do 16. veka i ono malo stanovništva što je ostalo na ostrvu je živelo po pećinama, u teškom siromaštvu, skrivajući se.
Od 961. godine Tasos je ponovo bio pod vizantijskom vlašću. Tokom krstaških ratova potpao je pod vlast Venecije. Početkom 13. veka ostrvo je ponovo pljačkano, ovog puta od strane Krstaša, Mlečana, Španaca, Sicilijanaca i drugih pirata. U kasnijem periodu Tasos je zavisio od brojnih franačkih vladara, da bi zatim ponovo potpao pod vlast Vizantije, koja je trajala sve do pada Carigrada 1453. godine.
Godine 1455. Tasos i susedna ostrva Samotraki i Imvros sa 10 brodova zauzimaju Turci predvođeni Mahmudom II. Godine 1813. Turci su Tasos dali u posed Muhamedu Aliju Egipatskom, kao nagradu za egipatsku intervenciju tokom grčke borbe za nezavisnost. Tokom egipatske vladavine ostrvom stanovništvo nije mnogo patilo, a Tasos je beležio stalni prosperitet.
Godine 1908. je Tasos ponovo vraćen pod neposrednu tursku vlast.
Tokom prvog Balkanskog rata grčki mornarički odred je uspeo da pripoji ostrvo grčkoj državi, u čijem sastavu je ostao sve do danas. Tasos je zvanično priznat kao deo Grčke 18. oktobra 1013. godine.
Tokom Drugog svetskog rata (od 1041. do 1045.) Tasos je, kao i čitava istočna Makedonija i Trakija, bio pod bugarskom kontrolom. Bugari su planirali da pripoje ostrvo svojoj teritoriji i da sprovedu prisilnu bugarizaciju, ali u toj nameri nisu uspeli.
Burna istorija, zar ne?
Uprkos svemu, lepota Tasosa nije narušena, naprotiv.
Najlepše plaže na Tasosu, po meni, su:
Paradise beach - 30 km od Potosa ili 24km od Limenasa
Mermerna (Saliara) - 4 km od Makrijamosa
Makriamos - 2 km istočnom obalom od Limenasa
Golden beach - oko 40 km od Potosa\, istočnom obalom i 14 km od Limenasa
Aliki - 20 km od Potosa istočno
Paradise beach je zaista rajska plaža zbog sitnog peska u vodi i na obali, talasa i plićaka dugog nekih 50-ak metara od obale. Levi deo plaže je rezervisan za nudiste, odnosno deo iza stena.
Prilaz do plaže nije baš najbolji. Put je zemljani i strm, u nekim delovima uzan, ali sve se zaboravi čim kročite na plažu.
Kada nema talasa, Paradise beach je najbezbednija plaža na svetu, jer je voda do članaka prvih desetak metara od obale, a na svakih narednih deset metara povećava se za nekoliko centimetara. Ponekad usred vode bude i peščanih sprudova na kojima turisti postavljaju ležaljke i suncobrane.
Duga plaža je organizovana i može se iznajmiti suncobran sa dve ležaljke, ali ima dovoljno mesta gde možete postaviti svoj suncobran i peškir.
Prirodni hlad možete pronaći jedino u skroz desnom delu, gledano na more, ispod stena i drveća koje se tu nalaze.
Na plaži postoje dva bara i restoran sa odličnom hranom.
 |
| Kada slikaš plažu, uvek mora neko da upadne u kadar |
Mermerna ili Saliara je plaža zaista drugačija od svih ostalih. Njena lepota kao i boja vode ne daju se opisati rečima. Do nje ćete doći tako što od rampe za ulazak na Makrijamos skrenete desno. Do plaže vodi prašnjavi put dužine otprilike 4 km. Plaža je organizovana, na njoj se nalazi kafeterija sa brzom hranom i ležaljke.
Čitava plaža je prekrivena sitnim belim mermernim kamenčicima. Obala je toliko bela da imate utisak da ste na snegu. Upravo ta nestvarno plava boja mora, stvara utisak kao da ste na nekoj egzotičnoj plaži. Osećaj je zaista neopisiv.
Makrijamos je jedina plaža za koju se plaća ulaz. Nalazi se na 2 km od Limenasa ka istoku. To je zapravo lepo uređeni kompleks u kojem se nalaze bungalovi, zabavni park, bazen i razne vrste sportova. Idealan je za porodice sa decom. Boja vode je zelena zbog guste borove šume u pozadini. Plaža je lepa i peščana, plićak je dugačak.
Golden beach je peščana plaža na kojoj povremeno ima talasa kao i na plaži Paradise beach. U blizini su restorani i kafići. Najlepši deo plaže je u blizini kampa, jer u tom delu plaža nije uska.
Plaža Golden beach je duga oko 1,5km i po mišljenju mnogih, u pitanju je najlepša peščana plaža na ostrvu. Povezuje mesta Skala Potamia i Skala Panagia i nalazi se ispod čuvenog sela Panagia koje sa plaže možete videti. Mana ove plaže je ta što nema prirodnog hlada, ali ima veliki izbor lokala u koje možete sesti ili poneti sopstveni suncobran.
Aliki je meni najlepša plaža ali je velika gužva na njoj(dokaz da je mnogima omiljena). Postoje zapravo dve plaže sa istim imenom Aliki - ona poznatija koja se vidi sa magistrale i vetrovita uvala Aliki kod arheološkog nalazišta. Glavna uvala Aliki je uska, peščana plaža ( pesak je poput brašna i na obali i u vodi ) sa nestvarno tirkiznom bojom mora koja je uvek čista i bistra. Voda je toliko prozirna da i na velikoj dubini možete jasno videti dno i morski svet. Krajnji desni i levi deo plaže imaju kamenje i prirodnog hlada. Ovo je najposećenija plaža i jedina na kojoj ima kupača od aprila do kraja oktobra. Plaža je organizovana, krcata ležaljkama i suncobranima.
Poslednjih godina morske struje su sa plaže odnele pesak, pa je sada ulaz u more na nekim delovima kamenit. Pri ulasku u vodu stoji i krupnije i sitnije kamenje, ali i pored toga ulaz je lagan. Nije na celoj plaži ulaz isti pa možete pronaći i deo gde je samo peščano dno.
Aliki je raj za ronjenje i snorkeling.
Nekih stotinak metara od mirne uvale, može se videti mala kapelica u steni posvećena Presvetoj Bogorodici.
Preko rta, na kojem se nekada nalazio kamenolom, vodi uska stazica do druge uvale, takozvane ”vetrovite uvale Aliki”, antičkog, arheološkog nalazišta i veoma slikovitog predela.
Na vetrovitoj uvali obično nema gužve. Plaža većim delom nije peščana i nema bezbedno dno zbog oštrog i klizavog kamenja pa nije preporučljiva za decu, ali je zato pogodna za ronioce. Samo levi deo uvale je peskovit. Plaža je okružena stenama i zidinama koji predstavljaju ostatke antičkog naselja, neobičnim klupicama, drvećem.
Limenas je glavni i najveći grad koji ima, najveći izbor prodavnica, kafića, restorana, rent-a-car agencija, lekarskih ordinacija, banki…U Limenas pristaje trajekt pa nema dodatnog putovanja (do juga ostrva, tj. Limenarije i Potosa, treba preći još oko 50 km.
Gradska plaža nije loša, a najbliže bolje plaže su neke od najlepših na ostrvu: La Scala, Nisteri, Paradise beach (15km), Makrijamos (2km), Mermerna plaža (6km), Pahis beach (10km) i Golden Beach (12km). Na samo 8km je predivno selo Panagija. Limenas nije gradić gde možete, gde god da ste smešteni, za nekoliko minuta doći do plaže i vratiti se nazad. Ali zato na putu do plaže ima puno toga lepog, istorijskog da se vidi pa nikad ne može da dosadi ta mala šetnja do plaže. Plaža koja se nalazi desno od pristaništa je uska i uglavnom kamenita, dok je gradska plaža u blizini stare luke bolja i ona je na sasvim drugom kraju grada u odnosu na pristanište.
Limenas ima mnogo poprilično sačuvanih građevina iz svoje burne prošlosti, a posebno zanimljiv je Akropolj.
Akropoli (Akropolj ) se nalazi na vrhu prvog brda iznad antičke agore (pijace) na visini od 137m. Akropolj ima oklopljene mermerne zidov i predstavljao je krajnju odbranu u slučaju nužde. Zid Akropolja sagradili su prvi stanovnici ostrva. Čak su ga koristili i kao riznicu da bi obezbedili i zaštitili bogatstvo grada. U nekoliko perioda je rekonstruisan, restauriran i dograđivan. Šetajući pored njega, lako se razaznaju njegove različite faze kroz vreme.
Na drugom vrhu brda nalazi se antički hram Atine koji datira sa početka 5. veka. Na trećem i najvišem vrhu nalazi se svetilište Pana. Na anaglifu unutar stene, bog je prikazan sa svojim kopitima i cevima.
Put je malo naporniji, treba pratiti stazu i penjati se po zelenim brdima jer je pogled fenomenalan. Naravno, za ovaj poduhvat, treba udobna obuća i obavezno flaša sa vodom.
Limenarija, mesto koje je po veličini odmah posle Limenasa. Udaljeno je 12 km od glavnog grada ostrva. Limenarija je idealno mesto za sve koji žele pre svega da se odmore. Ovo mesto ima dugo šetalište pored mora i dugačku plažu koja najvećim svojim delom ima kamenit ulazak u vodu (prvih metar - dva), ali je zato toliko duga da pruža mnogo više privatnosti nego druge gradske plaže. Ima tri plaže. Prva je mala gradska plaža u centru grada, jedan deo ove male plaže je sa peščanim i postepenim ulaskom u vodu. Druga je plaža koja se nalazi desno u odnosu na centar mesta, na kraju šetalista. Ova plaža je duga 2 km i na obali je peščana, ali ulaz u vodu je najvećim delom kamenit. Duž plaže su barovi sa ležaljkama i suncobranima koji se mogu koristiti uz poručeno piće. Treća je plaža Metalija. Ona se nalazi iza brda na kojem je Palataki. Udaljena je nekih dvadesetak minuta hoda od centra Limenarije, jer da biste došli do plaže, potrebno je popeti se do brda, pa se onda spustiti niz strmom stazicom. Ona je idealna za one koji žele mir i tišinu, čistu vodu i plivanje. Na brdu iznad Limenarije nalazi se stari dvorac nemačkog grofa koji je imao i svoju privatnu plažu. Kako je dvorac stajao i propadao godinama, Grci su rešili da ga obnove o svom trošku. Zaista jedna impozantna građevina od koje zastaje dah, zbog njene veličine i arhitekture. A pogled, sa mesta gde je dvorac sagrađen, je fenomenalan.
Poseban utisak je na mene ostavio Potos. Potos je divno mestašce s kafićima i tavernama, ušuškanih odmah pored plaže. Plaža u Potosu je velika i peščana, kreće od centra mesta i prostire se dužinom od 2 km. Potos je mesto koje može da zadovolji i najzahtevnije turiste. Postoji puno lepih i atraktivnih hotela odmah pored plaže, što bi se reklo za svačiji džep. Ovo mesto je živahno ne samo tokom dana već i noću. Ulice su pune prodavnica sa suvenirima, a kafići i taverne koje su tik uz more, privlače turiste mirisom tradicionalne grčke kuhinje, lepim ambientom, raznoraznim jumbo koktelima i živom muzikom i naravno svojim živopisnim izgledom.
Plaža je bolja u odnosu na plažu u Limenariji. Duga je i većim delom peščana, sa postepenim i peščanim ulaskom u vodu. Spaja se sa, takođe peščanom, plažom San Antonio. Prednost Potosa je i blizina veoma lepih plaža kao što su plaža u Pefkariju (nepuna 2 kilometra od centra Potosa), jedna od najlepših plaža na Tasosu - Psili Amos (4 km), San Antonio (u nastavku gradske plaže), Notos (2 km), Roso Gremos (2 km). Prelepo selo Teologos udaljeno je svega 10 km od centra Potosa.
Kada bi trebala da preporučim neko od ovih prelepih nesta na Tasosu, mogu reći da je Limenas najbojli izbor ako želite najviše sadržaja, Limenarija ako želite mirno letovanje bez gužve i Potos ako želite živost i mesto sa dušom.
Slike su iz 1997. godine
Нема коментара:
Постави коментар