Dvorac Daniel u Konaku izgradio je baron Ladislav Daniel 1898. godine. Uz glavnu zgradu za stanovanje veleposednika, izgrađene su i zgrad za stanovanje biroša i sluga, ekonomski objekti, konjušnica, štale i sl. Dvorac okružuje park koji se prostire na nekoliko hektara sa retkim stablima raznih egzotičnih vrsta, ali je danas zapušten.
Zgrada je prizemna, lepa, dok je krov čiji su crepovi složeni u cik-cak šaru taj koji zdanju daju poseban utisak raskoši i reprezantativnosti. Dva ulaza u zgradu su u to vreme bila karakteristična. Glavni ulaz dvorca u Konaku ima kolski prilaz sa obe strane, a na sredini stepenište. Krase ga četiri jonska stuba koja nose jednostavan krov, a kojim je natkriven sam ulaz u objekat.
Drugi ulaz, takođe je natkriven, ali bogatije ukrašen, sa šest jonskih stubova i kitnjastijom dekoracijom na vrhu. Polukružnim stepeništem, stanovnici dvorca su se spušali u prostran vrt.
A kako je nastao? Pa tako što je Grof Ladislav Danijel 1898. godine odlučio da u selu Konak izgradi dvorac, u blizini mosta na rečici Brzavi. Ova porodica, jermenskog porekla, imala je još dva dvorca u obližnjem Starom Lecu. Ladislav je bio veliki ljubitelj konja, s obzirom na podatak da je na posedu imao ergelu od 150 grla, ljubitelj knjiga, pošto je njegova biblioteka brojala 2 hiljade knjiga, a imao je i izuzetnu zbirku poštanskih markica iz čitave Evrope. Nakon formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca usledila je agrarna reforma u kojoj su veliki posedi vojvođanskih spahija naglo smanjeni, a zemlja podeljena dobrovoljcima i srbijanskim kolonistima. Grof Danijel je posle toga izgubio strpljenje, rasprodao ostatak zemlje i zgrada i otišao u novoformiranu Mađarsku. Atraktivnu građevinu kupuje beogradski industrijalac Kosta Ilić i on zgradu pretvara u malu fabriku konfekcije, koju nasleđuje njegov sin Vlada, poslednji vlasnik pre nacionalizacije. Posle 1945. zgrada postaje sirotište, zatim domaćinska zgrada, a na kraju, 1959. i osnovna škola “Vuk Karadžić”, što je i danas, koja nema dovoljno novčanih sredstava da ga redovno održava. Zaposleni u školi se svojski trude da održavaju prostorije, spoljašnjost i park oko dvorca. Ono što dotatno otežava održavanje je da se popravke moraju obavljati tako da dvorac zadrži originalan izgled što zahteva prilična sredstva. Takođe, zbog malog broja učenika, škola se gotovo svake godine suočava sa mogućnošću zatvaranja. To bi svakako bio veliki problem za seosku decu koja bi u tom slučaju morala da putuju svakog dana, u problemu bi bili zaposleni u školi, a u problemu bi bio i sam dvorac, jer bi tada verovatno bio potpuno prepušten zaboravu. U prostranom vrtu koji ga okružuje, postoji igralište, zelene površine u kojoj uživaju svi meštani, čitav kompleks bi mogao da bude prava turistička atrakcija, ali mu nedostaje pažnja nadležnih.
U jednom periodu, tu se nalazio Nastavni centar za predvojničku obuku. U pomoćnim zgradama nalaze se vrtić i školska kuhinja.
Dvorac u Konaku, u zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika, zaveden je kao spomenik od velikog značaja. Još kad bi samo imao neko od nadležnih to i da zaista ceni i pomogne u održavanju.
17.08.2023.
Нема коментара:
Постави коментар