Badnji dan se tradicionalno obeležava paljenjem badnjaka. U mnogim gradovima je tako, ali u Novom Sadu u ulici Pariske Komune, to je poseban događaj, a verujte i poseban doživljaj. Tradiciju paljenja Badnjaka u ovom kvartu je počeo Milorad Đurić (1939-2015), poznatiji po nadimku Ricko. Bio je Ricko poseban čovek po mnogo čemu. Rođendan mu je bio 25. maja, slavio ga je uz Titovu sliku ispred svoje garaže, prisećao se kako se nekada bolje živelo i u istoj toj garaži radio i svoj tapetarski posao. Bavio se mnogim sportovima a iznad svega je voleo da se druži. Imao je svoju ekipu sa kojima se družio, šalio i bio uvek tu da pomogne komšijama, naročito ako treba organizovati neko slavlje. Okretali su se prasići na ražnju, kuvale riblje čorbe i paprikaši, na njegovu pomoć uvek se moglo računati. Rickova garaža je pravi mali muzej, svedok starih vremena njegovog života. Prepuna je slika, sportskih medalja, isečaka iz novina koje su pisale o njemu. Svoju odanu ekipu, njih 12 veličanstvenih, zadužio je da posle njega nastave njegovu tradiciju paljenja Badnjaka i da njegova garaža i dalje bude mesto okupljanja i pomaganja komšijama. Priča se da je prvi Badnjak u Novom Sadu zapalio baš Ricko, davne 1988. godine, baš tu na parkingu ispred svoje garaže, uz besplatano kuvano vino, čaj, pečenje i kotlić. Iz njegove ekipe, svako je imao svoje zaduženje. Neko da nabavi drva, neko za ribu, neko za pirotehniku, uz sve potrebne dozvole od nadležnih organa. Sve po zakonu. Imao je i dosta sponzora, prepoznaju ljudi dobro srce pa se i sami ponude da pomognu u slavlju. E zato je ovo mesto posebno, zbog Ricka i njegove ekipe. Čika Pera, poznatiji po nadimku Petika, sa ponosom priča o svom drugu i prošlim vremenima. Njemu u čast, napravio je i skriptu, sa slikama, razglednicama koje im je Ricko slao sa svojih putovanja, isečcima iz novina. Da ostane zauvek zabeleženo i da se ne zaboravi. To je pravo prijateljstvo.
06.01.2022.
Нема коментара:
Постави коментар