Kineska nova godina

 Od lampiona do koverata, crvena boja je sveprisutna u kineskom društvu, a to je posebno primetno tokom proslave Kineske nove godine. 

Po legendi, sve je počelo sa Nijan, krvoločnom zveri koja je terorisala meštane seoskih sredina svake Nove godine. Ona je jela njihove useve i stoku, a ponekad čak i decu. Seljani su ipak vremenom naučili da se ovaj polu-bik sa glavom lava najviše boji tri stvari: vatre, buke i crvene boje. Nakon što je Nijan konačno savladan, crvena je postala boja za koju se verovalo da donosi sreću za sve ljude, a njena tradicionalna  upotreba nastavljena je sve do danas.

Crveni lampioni se najčešće kače ispred ulaznih vrata kako bi oterali nesreću, pa se postavljaju na zidove doma svakog ko slavi ovaj praznik. Tehnika njihove izrade nije mnogo različita od pravljenja papirne pahuljice, ali postoje i ukrasi kompleksnijeg dizajna koji završavaju u muzejima.

Umesto tradicionalnih poklona, Kinezi za ovaj praznik dele crvene koverte sa novcem. Veruje se da oni teraju zle duhove. Još jedna legenda objašnjava poreklo ove tradicije. Naime, postoji mit da je tokom vladavine dinastije Sung jedno mlado siroče pobedilo u borbi ogromnog demona koji je maltretirao stanovnike sela Šen-Šju. Kao nagradu za ovaj veliki podvig, starešine sela su detetu udelile crveni koverat pun novca. 

Tradicionalni kineski kalendar je lunisolarni, što znači da meri vreme na osnovu kretanja i Sunca i Meseca. Datum početka Kineske nove godine drugačiji je svake godine i varira prema gregorijanskom kalendaru, ali obično „pada“ između 21. januara i 20. februara.  Dok je zapadnjački horoskop podeljen na 12 meseci, kineski je podeljen na 12 godina. Svaka godina se povezuje s određenom životinjom: pacov, vo, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, ovca (koza), majmun, petao, pas i svinja. Kineska Nova godina ili proletnji festival kako je još nazivaju, određuje se prema lunarnom kalendaru i svake je godine na drugi datum. Kinezi su napravili svoj kalendar za vrijeme dinastije Shang u 14. veku prije Hrista. Taj je kalendar izrađen po lunarnom ciklusu koji ima 12 mjeseci, a svake druge ili treće godine ima i 13. mjesec. Godina ima između 353 i 355 dana, a prijestupna 383 i 385 dana.  Prema verovanju, ljudi su pod uticajem karaktera životinje koja je vladala u godini njihovog rođenja. Bezbrojne legende postoje o tome kako je uspostavljen takav redosled godina. Prema jednoj, Buda je pozvao sve životinje na planeti, pre nego što je napustio ovaj svet. Jedine koje su ga slušale bile su nabrojane životinje, pa je Buda po njima nazvao godine onim redosledom po kom su stizale.

Prema drugoj legendi, životinje su se utrkivale da vide Cara od Žada, koji je prema nekim tradicijama vladar Raja.

Stari vo je predvodio povorku, ali je trebalo da pređu reku, odlučio je da pomogne pacovu da je prepliva. S druge strane, pacov je bio prepreden i baš kad je trebalo da pređu na drugu obalu, skočio je sa vola i prvi prošao kroz cilj. 

Iako je kineska Nova godina ukorenjena u religioznoj tradiciji, poslednjih decenija ovaj praznik poprimio je mnogo šire odlike svetkovine. Ljudi uglavnom žele da se tokom tog perioda „naoružaju“ srećom za mesece koje slede, pa neke porodice izbegavaju da rade „baksuzne stvari“. Na primer, tokom proslave ljudi neće nositi staru i pocepanu odeću, kako ne bi u novu godinu uneli lošu sreću. Neki izbegavaju i da obavljaju kućne poslove, rukuju noževima i iznose đubre, kako „ne bi izbacili dobru sreću“. 

Proslava se okončava Festivalom lampiona 15. dana. Neki veruju da je to dan na koji je rođen Tjanguan, taoistički bog dobre sreće. Ostali smatraju da su lampioni povezani sa Carem od Žada, koji se razbesneo kada su ljudi ubili njegovog omiljenog ždrala. Planirao je da olujom uništi selo koje je bilo odgovorno za ubistvo, ali se jedan čovek dosetio da svi pred kuće iznesu crvene lampione, kako bi car pomislio da selo već gori. 

Festival navodno vuče poreklo iz dinastije Šang (između 1600. i 1100. godine pre nove ere) kada su ljudi prinosili žrtve bogovima i precima i time se opraštali od stare godine. Prema legendi, zver po imenu Nijan („Godina“) napadala je ljude krajem stare godine, a seljani su je terali jakim svetlima i bukom, što je ritual koji se transformisao u proslavu Kineske nove godine, kakvu danas poznajemo. 

28.01.2023.