Na zimske čarolije niko nije imun. Retko ko voli hladnoću i poledicu, ali kada se iz tople sobe gledaju krupne pahulje snega kako padaju to ipak budi sećanje na detinjstvo i uživanje u igrama na snegu, na sreću. A da li znamo šta su te čudesne pahulje i sneg? Ima puno toga što ne znamo. Na primer, prosečna pahuljica krije u sebi 180. biliona molekula vode, a centralni deo svake pahuljice uglavnom čini zrnce prašine, koje može da potiče čak i od vulkanskog pepela ili svemirske prašine. Bentli A. Vilson smatra se prvim čovekom koji je uslikao fotografije snežnih kristala daleke 1885. godine. On je zakačio fotoaparat za mikroskop, a pahulje je pomerao perom od ćurke. Napravio je oko 5.000 neverovatnih fotografija i ubrzo umro od upale pluća.
Svaka pahulja, bez obzira na sklop kristala i vrstu, ima pravilan šestougaoni oblik. Najređi su dvanaestosimetrični kristali snega koji imaju najnepravilniji i najčudniji izgled. Pahulje, svaka od njih sasvim jedinstvena, u haotičnom letu se spuštaju na tlo i stvaraju snežni pokrivač koji u belini, u nevinosti na koju asocira, uravnotežuje svaki predeo i privremeno ulepšava prizore prljavog grada. Ginisova knjiga rekorda kaže da je najveća pahulja ikad zabeležena imala prečnik od 38 santimetara i nađena je u saveznoj državi Montani 1887. godine. Godine 1988. pronađene su dve slične pahuljice tokom oluje u Viskonsinu (SAD). Kada nastanu, sve pahulje su iste. Postaju drugčije jedna od druge, tek onda kada se upute ka tlu. Vetar ih formira, a transformacija oblika traje sve dok ne “dodirnu” površinu.
A sad malo o snegu... Sneg je providan, a ne beo. Zbog svoje strukture svetlost ne prolazi lako kroz njega već se reflektuje, što u našem oku stvara privid beline. Sneg poseduje karakteristike minerala, poput dijamanta ili soli. Postoje ljudi koji kada vide sneg zapadaju u izraženo panično stanje. Strah od snega zove se hionofobija.
Sneg povećava želju za slatkišima?Dokazano je da ljudi više kupuju kolače, torte i uopšte slatkiše kada se putem vremenske prognoze najavi snežna oluja.
Otprilike, 12% Zemljine površine je konstantno prekriveno snegom.Na Aljasci, u mestu Valdes, u proseku godišnje padne 10 metara novog snega.
Za jedan dan napadalo je najviše snega u Koloradu kod Silver Lake-a 1921. godine, do 193 cm.
U Severnoj Dakoti (SAD) je zabeležen rekord u pravljenju tzv. snežnih anđela. Oko 8962 ljudi je mahajući rukama i nogama u snegu pravilo ova nebeska bića. Najviše ljudi grudvalo se u Sijetlu 12. janura 2013. i to njih 5834.
Teško za poverovati, ali je istina da na polovima nikada ne pada puno snega. Većina mećava potiče od starog snega kojeg vetar konstantno raznosi.
Akustika koju ravne i tvrde snežne površine omogućavaju na Antarktiku dovodi do toga da se ljudski glasovi mogu čuti kilometrima daleko.
Nema potrebe da šapućete kada odete na skijanje i nalazite se u podnožju visoravni. Vikanje, gromoglasan smeh i pucnjevi iz pištolja nisu u stanju da pokrenu lavinu.
Unutar igloa može biti za 100 stepeni toplije nego napolju. Neke životinje kopaju duboke rupe u snegu zbog hibernacije tokom zime. Sveže napadani sneg u sebi sadrži 90 do 95 procenata vazduha što ga čini odličnim toplotnim izolatorom.
Previše snega može da izludi čoveka. To oboljenje se naziva arktik histerijom, koja se uglavnom vezuje za ljude koji naseljavaju polarne krajeve. Izaziva niz simptoma, među kojima su i eholalija – besmisleno ponavljanje reči koje su oboleli načuli ili im se učinilo da su čuli, kao i trčanje po snegu potpuno goli.
Snežna sezona 1991-1992. u Sirakuzi u Njujorku je bilo naročito loša. Više od 4,2 metra snega je palo na grad. Tako da su u martu 1992. godine, na Veću građana u Sirakuzi doneli dekret „u ime snegom izmorenih građana“ u kome se kaže da bi bilo koja količina snega pre Badnje večeri te godine bila nelegalna. Ali Majka priroda nije poštovala zakon, pa je dva dana kasnije pao sneg, a sledeća zima je donela još više snega.
Gradić Kaprakota na jugu Italije drži rekord kao mesto u kome padne najviše snega u danu. Marta 2015. više od 2,5 metra snega je palo za samo 18 sati. To je skoro oko 12-13 cm po satu!
Ginisova knjiga svetskih rekorda ima i zabeležen rekord o najvišem Snešku na svetu koji pripada Sneškici (žena Sneška Belića) iz Betela u Mejnu, koje je nastala tokom perioda od mesec dana i bila je visoka preko 37 metara.
Sneg može izgledati i narandžasto i žuto i roze i zeleno, pa čak i ljubičasto. Iako je tehnički bezbojan, sneg može da sadrži prašinu ili alge koje mu daju različite boje. Narandžasti sneg je pao iznad Sibira 2007. godine, a ružičasti sneg (sneg lubenice) prekrio je Krasnodar 2010. godine.
Prema Nasinim naučnim simulacijama (potvrđenim udaljenim robotima na površini planete), tokom leta na severu Marsa može doći do iznenadnih snežnih oluja. Znamo da na Marsu postoje oblaci i podzemni led, tako da je sneg svakako verovatan.
Smatra se da januarski mraz nagoveštava zdravu godinu, a obilje snega – dobar rod. Beli pokrivač štiti korene drveća i žitarica koje su u to doba godine u fazi bokorenja. U narodnim bajkama za sneg se kaže da liči na pelene ili toplo ćebe u koje je zemlja ušuškana. „Nema zime dok ne padne inje“, kaže narod. Led prekriva reke i jezera, a njegove naslage štite ribu u dubokoj vodi. Postoje raznorazna verovanja i praznoverja o snegu kao i mnoge pesme posvećene zimi.
Nekada je bilo rašireno verovanje da se na osnovu vremenskih prilika u januaru može proreći kakvo će biti vreme tokom cele godine. Prognoze su ličile na izreke, bile su kratke i jasne, recimo: „Januar bez snega – jul bez kiše“. Ili: „Sneg na Vasiljevdan – kiša na Petrovdan“. Najbitnije je ono što se događalo u prvom mesecu godine i posebno njegovog prvog dana. Ako je inje na drveću, godina će biti berićetna. Ako pada sitan sneg, pčele će ubrati puno meda. Ako zemlju prekrije krupan sneg, leti se mogu očekivati najezde bumbara.
Jako raširena legenda tvrdi da je na početku sveta sneg ličio na brašno. Neka nemarna žena izbrisala je tim snegom svoje dete. Bog se na to naljutio i pretvorio ga u hladni pokrivač. U narodnom pravoslavlju veruje se da sneg pada kada od bele košulje Gospoda Boga ili anđela otpadaju parčad tkanine. Njegovi gospodari su inače Sveti Dimitrije, Sveti Nikola i Sveti Atanasije, poznati i kao zimski sveci. Za svakog od njih pričaju se razne legende. Kod njih je zajedničko to što se pahuljice sipaju ko iz rukavice ili sa njihovih dugih brada. U nekim područjima Bugarske postoji veoma davno zapisano verovanje prema kojem sveti Dimitrije i Sveti Atanasije raznose sneg u vrećama i kada dođe pravo vreme, spuštaju ga na zemlju.
Prvi sneg, bez obzira na to na na koji je dan i u koji mesec pao, smatra se lekovitim. I danas se ljudi valjaju u snegu ili se umivaju snegom, u nadi da će biti zdravi tokom cele godine. Nekada su verovali da će tako sprečiti glavobolju ili bol u krstima za vreme teških poljskih radova.
Dobro je kada sneg dolazi i odlazi kada mu je vreme. U suprotnom kaže se „kao sneg u junu“, dakle narušava se prirodni ritam, a onda sledi glad i beda koji najviše pogađaju siromahe.
Poslednji sneg u Bugarskoj se zove „rodin“ zato što nagoveštava dolazak proleća i ptica selica. Taj sneg je obično krupan, liči na čaure, a prema narodnom verovanju te su čaure znak da su rode već krenule iz južnijih krajeva prema našim zemljama. U narodnoj meteorologiji ima još nekoliko vrsta snega. Kada nema vetra, kaže se da pada „tihi sneg“. Ako duva obični vetar, onda je to vejavica, ako je olujni – mećava. Kada duva mlak vetar i topi sneg taj se sneg zove „jugov“, zato što je došao sa laganim vetrom južnjakom.
Ima i dosta izreka vezanih za sneg, koje najčešće prave aluziju na prolazne stvari u životu: „bilo pa i prošlo kao lanjski sneg“ ili „prva ljubav je slična prvome snegu; retko dugo ostane.“
Legenda o Baba Marti
Legenda kaže da se ona prvi put razljutila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru, dodavši ispred nje još dva meseca.Od tada je ta uvređena starica postala vrlo ćudljiva. Čas se u njoj budi ratni duh boga Marsa, po kome i nosi ime, pa se tako sveti šaljući na zemlju hladnoću, čas svojim toplim osmehom donosi prolećnu radost. Koliko god znao da bude neprijatan, njen bes i nije tako neopravdan.
Prema narodnom verovanju, Baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja, novih zamisli i, kao najvažnije, neophodnosti sklada u prirodi i životu ljudi. Kad toga nema, ona na zemlju, kao neka zabrinuta baka, pošalje sneg da opomene unuke kako treba da pripaze na ponašanje.
Prema drugom predanju Deda Sečko (januar) se zaljubio u Baba Martu pa joj je u znak ljubavi, slao pahulje da njima okiti svoj prolećni dom.
Bajkovito sve izgleda kada je pod snegom, kao i same priče o njemu.
31.12.2023.
Нема коментара:
Постави коментар