VOJNA BOLNICA U PETROVARADINU

Vojna bolnica u Petrovaradinu je najstarija u Evropi, a sastoji se od više objekata građenih u različitim vremenskim periodima, od kraja 17. veka do sredine dvadesetih godina 20. veka. Car Josif II je u više navrata obilazio Petrovaradinsku tvrđavu i nadgledao pripreme za odbranu od Turaka, pa je posle jedne posete 1783. godine naredio da se franjevački samostan (u baroknom stilu, građen od 1699. do 1772.godine) i crkva adaptiraju i pretvore u bolnicu za lečenje ranjenika. Srušena je kupola crkve, spojena sa samostanom, uklonjene oznake i uređene bolesničke sobe. Crkva je 1808. godine preuređena u sedište Slavonske generalne komande. Do 1941. godine tu je bila komanda Dunavske rečne flotile. Kasnije se opravdanost bolnice i potvrdila jer je za vreme austro-turskog rata  (1788—1791), bila prepuna ranjenika, pa su se morale dograđivati i barake.

U  19. veku dozidani su još neki objekti u krugu bolnice, a sama bolnica je u stručnom pogledu važila za najsolidniju bolnicu na ovom prostoru.  Bila je snabdevena u to vreme sa savremenim hirurškim instrumentima, opremom za oživljavanje, instrumentima za obdukcije i porođaje. Imala je jednog štabskog lekara, pet podlekara i nadlekara.

Zabeleženo je da je prva gipsana udlaga urađena Svetom Petru Cetinjskom koji je slomio ruku prilikom dolaska u Sremske Karlovce gde je rukopoložen za vladiku Crnogorsko-zahumskog.

Nagrade za višedecenijski rad VMC - Vojna bolnica Novi Sad je dobila:

• 1988 - Orden Svetog Save I stepena, najviše crkveno priznanje, koje je lično uručio Patrijarh Pavle na Petrovdan , na predlog Episkopa sremskog gospodina Vasilija.
• 1999 - Oktobarska nagrada grada Novog Sada, za izuzetne rezultate u oblasti zdravstvene zaštite i medicinskog zbrinjavanja, koja je dodeljena VMC Novi Sad povodom 55. godišnjice oslobođenja Novog Sada od fašističkog okupatora,
• 1999 - Orden za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti I stepena, visoko vojno priznanje
• 2011 -  Priznanje „Kapetan Miša Anastasijević”, za tradiciju i kontinuitet poslovnih rezultata u oblasti zdravstva.

Pravoslavna crkva Svetog apostola Pavla, koja je u bolničkom krugu, izgrađena 1922. godine, služila je do Drugog svetskog rata za pričest i molitve vojnika i bolesnika, krštavanje i venčavanje oficira i njihove porodice, puka vojske Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca smeštenog u Petrovaradinskoj tvrđavi. Bio je to jedinstven slučaj na svetu u tom vremenskom periodu i redak primer spajanja vere i medicine. Nakon Drugog svetskog rata hram je korišćen kao objekat za skladištenje lekova i vrednije medicinske opreme. Kako bi se stvorili optimalni uslovi za rad skladišta, crkveni objekat je dobio centralno grejanje 1990. godine i tako postao prvi verski objekat sa parnim grejanjem, na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije! Hram je obnovljen 1993. godine i vraćena mu je prvobitna, duhovna namena, a VMC Novi Sad je 1998. godine, u znak priznanja za dobročinstvo, odlikovan ordenom Svetog Save prvog stepena od strane patrijarha Srpske pravoslavne crkve Pavla. U njoj se nalaze ikone Fruškogorske Bogorodice, Hrista Pantokratora i četiri svetitelja: Sv. Serafim Sarovski, Sv. Nektarije Eginski, Sv. Naum Ohridski i Sv. Jovan Šangajski. Sve pomenute ikone su rad umetnika Vladimira R. Labata. Fondacija VRL, Vladimir R. Labat i narod parohije su donacijama, verom i ljubavlju podržali izgradnju kapela, liturgije i život crkve. Prostor hrama i porte odiše mirom i duhovnošću koja se s ljubavlju i stalnim liturgijskim bogosluženjem godinama širi kroz čitav region.

Vojna bolnica je od 1786. godine do danas bila vojna, te je značajna i po tome što je jedina stacionarna vojna ustanova u Vojvodini, koja nikada nije prekidala rad i uvek je bila u prvim odbrambenim linijama.

Činjenica da iza zidina simbola Novog Sada, Petrovaradinske tvrđave, funkcioniše i radi jedna od najboljih naših bolnica, sa sjajnim osobljem, pokazuje i da su naši preci bili dalekovidi kada su na tom prostoru osnovali Vojnu bolnicu.

Prva apoteka u Petrovaradinu otvorena je 1765. godine i služila je prvenstveno u vojne svrhe. Njen je zakupac bila trgovačka kompanija iz Temišvara, koja je posle godinu dana, zbog slabog poslovanja, prešla je u privatne ruke. Godine 1802. apoteku preuzima Franc Šams, rodom iz Češke, koji se bavio prošlošću Petrovaradina i Fruškogorja: 1820. godine je u Pešti objavio topografiju Petrovaradina i okoline, a nešto kasnije i knjigu o vinarstvu Fruške gore. Posle njega, od 1817. godine, apoteka (u kojoj su svojevremeno priređivane i spiritističke seanse i koja nije uvek bila na istom mestu) više puta je menjala vlasnike. Jedan je bio Teodor Deodato (poreklom iz Venecije) koji je sakupljao stare knjige, oružje i druge umetničke predmete. Tu su se u svoje vreme okupljale ličnosti od pera (pesnik Jovan Hranilović, dramski pisac Ilija Okrugić Sremac, Antun Gustav Matoš, Šamsov praunuk po ženskoj liniji, a navraćali su i književnici Đuro Arnold i Ubaldo Donadini). Apotekar Aleksandar Brodski je 1906. godine pokrenuo list Fruškogorac, koji je izlazio subotom. Apoteka se u početku zvala Kod zlatnog orla. Enterijer su 1953. godine likovno rekonstruisali slikari Ljubiša Petrović i Milutin Milutinović po uputstvima apotekara i istoričara farmacije Andrije Mirkovića.

Zanimljivo je da je vojna bolnica u Petrovaradinu osnovana samo nekoliko godina posle Bečke vojne bolnice, koja odavno ne radi, a njen istorijat usko je vezan za Petrovaradinsku tvrđavu i Podgrađe. Kada je na evropskoj reci izgrađen grandiozan “Gibraltar na Dunavu” (1692-1780), i kada je to postalo sedište velikog garnizona, pojavio se i problem zdravstvenog zbrinjavanja vojnika. I danas u krugu bolnice stoji spomen--ploča sa epitafom na latinskom jeziku posvećena inžinjerijskom pukovniku Mihaelu de Vambergu, jednom od prvih graditelja Petrovaradinske tvrđave, koji je, po sopstvenoj želji, tu i sahranjen.

Bolnički park činili su lipa i kesten, idealni protiv komaraca i malarije, a čuveni Robert Koh radio je ovde kao lekar.  Ovde je prvi put na Balkanu, 1800. godine, čim je stvoren, korišćen forceps, aparat za pomaganje pri porođaju. Posle Prvog svetskog rata, bolnica je radila u teškim uslovima u tek oslobođenoj zemlji, bez dovoljno hrane, lekova i ogreva, ali je pomoć ubrzo stigla od Saniteta Vojne komande, po naredbi vojvode Petra Bojovića. Nešto kasnije je i renovirana, a zgrada na samom današnjem ulazu pretvorena je 1930. godine u Komandu vazduhoplovstva, pa su bolnicu često nazivali “avijatičarskom”. 

21.10.2022.