Hrizanteme

Hrizanteme spadaju u red višegodišnjih biljaka, poreklom je iz Japana i Kine. Odatle su vrlo brzo osvojile Japan, a zatim evropski kontinent u 17. veku. Kako su dominirale žute vrste švedski botaničar Karl Linnaeus dao im je današnje ime spojivši grčke reči “chyros” što znači “zlatan” i “anthemon” – “cvet”.  U bukvalnom prevodu zimske ruže znače “zlatno cveće”. Zahvaljujući pukovniku Johnu Stevensu u narednom veku stigle su i do Amerike. Iako se u imenu ovog cveća naglašava žuta boja, hrizanteme mogu biti raznih boja – žute, bordo, ljubičaste, roze, crvene, bele, šarene… Rastu žbunasto, razmnožavaju se sadnjom semena, ili iz reznica. 

Neki od naziva su joj i zimska ruža, šuman, jesenja ruža… S kraja jeseni, kada je sve manje drugog cveća u vrtovima, ona pažnju privlači svojim cvetovima.
Veliku opasnost za ovu biljku predstavljaju puževi. Preko noći obrste svo lišće i mlade izdanke. U proleće treba da se preduzmu mere da se oni unište.
Hrizanteme imaju veliku simboliku. Još su u drevnoj Kini bile simbol sunca, pa je i grad Ju-Xian po njima dobio ime. Obavezni su ukras na svečanostima, a koriste se kao začin i za pripremu čaja. U Kini se kućna bašta zdravlja ne može zamisliti bez njih. Jer prema legendi osobu koja pije vodu sa izvora ili potoka gde rastu zimske ruže čeka dobro zdravlje, te i danas, predstavljaju lek za ublažavanje tegoba raznih bolesti. Azijci veruju da krizantema ima mnoga ljekovita svojstva. Lokalno stanovništvo razvilo je načine za proizvodnju jestivih cvetova, od kojih se pravio čaj protiv glavobolje, vrtoglavice, gripa, srčanih i vaskularnih bolesti i visokog holesterola. U Kini se obično poklanja na krštenjima i proslavama rođendana. Kinezi od hrizantema prave vino koje zri godinu dana, a ispija se devetog dana u devetom mesecu. Taj potez donosi dug, miran i zdrav život porodici. 
Japanska kultura za ovo saksijsko cveće tvrdi da je najlepše, pa je postalo i njen zaštitni cvet. Zato se hrizanteme nalaze na pečatu japanske carske porodice, ali i na novčanici od 50 japanskih jena. Dok se zlatni otisak vidi na koricama i listovima japanskih pasoša. Koliku moć imaju u Japanu govori i podatak da se svake godine 9. septembra proslavlja Festival hrizantema, odnosno “Praznik sreće”. Po japanskom verovanju, hrizantema je simbol moći, obilja i sreće.
Zimske ruže su jedan od omiljenih cvetova u aranžmanima u Engleskoj. Ne samo da su čest poklon u svečanim prilikama, već se dostava cveća na kućnu adresu u ovoj zemlji najvećim delom zasniva na njima. Tokom viktorijanskog doba u Engleskoj ovo se cveće smatralo simbolom prijateljstva, a nosilo se i osobama koje su se oporavljale od bolesti. 
Stari Grci smatrali su da hrizantema štiti od zlih duhova. Ali takođe su tvrdili da se cveće ne sme ubrati s groblja jer će toj osobi doneti nesreću.
U Francuskoj se ovo cveće stavlja na grob voljenih od 11. novembra 1919. godine, odnosno od prve godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Tadašnji predsednik Remon Poenkare naredio je da se položi cveće na sve grobove preminulih u ratu. S obzirom na to da su hrizanteme u to vreme bile retko cveće u cvatu, upotrebljeno je više od 30.000 hrizantema i tradicija je rođena.
Hrizantema je takođe na našim prostorima simbol prolaznosti života, smrti i žaljenja, zato je neretko deo aranžmana koje stavljamo na poslednja počivališta svojih najmilijih.
U Australiji se hrizanteme tradicionalno poklanjaju za Majčin dan, a u Sjedinjenim Američkim Državama simbol su poštenja i često se znaju naći kao ukras na venčanjima.
Osim toga, zbog svoje otpornosti na hladne temperature i mraz, simbolizuje besmrtnost.
Lepo cveće, puno simbolike, rado viđeno u bašti i kao ukras na stolu, ulepšava nam tmurne i hladne dane.

05.11.2022.