Novosadski Opanak

Opančar je zanatlija koji se bavi ručnom izradom obuće, pre svega opanaka.

Opanke su nosili i Iliri, kako piše u raznim spisima, koji su naselili Balkan 1300. godina pre nove ere.

Opanci su laka, kožna obuća, koja se priteže oko nogu kaišima ili oputom(oput-tanja kožna vrpca kojom se pletu opanci). Na Balkanskom poluostrvu je jako rasprostranjena u raznim oblicima, modnim detaljima i bojama. Kod Srba, opanak je tradicionalna srpska obuća i njen nacionalni simbol. 

Opančarski zanat u Srbiji se, od kraja 19. do polovine 20. veka, razvio do gotvo umetničkog nivoa. Ali od polovine 20. veka pa do današnjih dana ovaj zanat se postepeno gasi. Danas u Srbiji postoji samo nekoliko opančarskih zanatskih radnji, a opanci se prodaju uglavnom kao suveniri ili za potrebe folklornih društava, kao deo narodne nošnje, mada primetan je i trend u novije vreme da se krštenje obavlja u tradicionalnoj nošnji i naravno opancima. 

Budući da je reč o zanatu koji spada u tradicionalno narodno stvaralaštvo, Pravilnikom Ministarstva privrede Republike Srbije stavljen je i pod zaštitu zakona.

Srpski majstori opančari prvo su se pojavili u Užicu, 1850. godine i vrlo brzo se ovaj zanat proširio i u ostale delove Srbije .Gotovo da nije bilo srpske „čaršije“ koja nije imala po nekoliko opančarskih radnji koje su proizvodile po nekoliko vrsta opanaka.

O uspešnosti srpskih opančara svedoči njihovo redovno učešće na svetskim sajmovima koji su se održavali krajem 19. i početkom 20. veka u Parizu, Londonu, Beču i Budimpešti. 

Opančarski zanat se smatrao zdravim, ali ne i unosnim zanatom(a tako je i danas). Obrada i prerada kože zahteva mnogo truda, skupa je, zbog velike potrošnje ogrevnog drveta za vreme štavljenja kože. 

 U Novom Sadu živi bračni par Marina i Milan Ilin, sa ponosom ističem da su mi komšije i da ih lično znam, koji se bave ovim tradicionalnim zanatom i žele da očuvaju ovaj zanat od zaborava. Nije to ni tako čudno jer je Marina folklorni pedagog i uspešno vodi svoju "Folkloriku", a Milan, zvani Mića, je obućar i eto odakle ideja da prave opanke i da otvore Opančarsko-

papudžijsku radnju "Marina i Mića" 2.juna 2016. godine kada i dobija sertifikat starog zanata. Nalazi se u centru Novog Sada, u nesuđenoj ulici kuća trščara, Kraljevića Marka br. 48.

Udruženje „Folklorika“ osnovali su u Novom Sadu na Međunarodni dan mladih 12. avgusta 2016. godine, sa ciljem da afirmišu decu i mlade za narodno stvaralaštvo i tradiciju. Udruženje broji oko 100 članova koji se okupljaju u okviru 5 folklornih ansambala. Najmlađi ansambl je folklorna azbuka za decu uzrasta od 3 do 6 godina, a najstariji rekreativni folklorni ansambl u kojem se druže veterani, koji žele da nauče da igraju ili su nekad igrali.

Ovaj plemeniti bračni par, trudi se na sve načine da se ne zaboravi srpska tradicija, pa drže i predavanja i radionice na temu opančarskog zanata i narodnih nošnji.

Imali su i veliku čast, a samim tim i država Srbija, da na poziv Fondacije "Kultura nacija" i Fondacije "Gorčakov" , 2021. godine u Moskvi, predstave srpski nacionalni vez i istoriju opanka na Internacionalnom Etno forumu 

" Novo pokolenje".

Naime, u Moskvi je 27. i 28.novembra 2021. godine održan Etnoforum „Nova generacija 2021“, na kome su učestvovali i predstavnici Srbije( Milan i Marina Ilin) koji su održali majstorske kurseve i predstavili mnogostranost moderne Srbije. Marina Galogaža, članica Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine Srbije i član Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika u Srbiji, je pozvala Milana i Marinu Ilin da u Moskvi predstave našu zemlju i srpsko narodno stvaralaštvo, a oni su uspešnom prezentacijom oduševili sve učesnike foruma.

Opančar iz Nove Sada Milan Ilin je vrlo živopisno govorio o srpskim opancima, a njegova supruga Marina Ilin o srpskom narodnom vezu. Marina i Milan Ilin bili su obučeni u srpske narodne nošnje, što je izazvalo posebno interesovanje gostiju i učesnika Foruma. Marina Ilin je donela i nekoliko kompleta srpske nošnje iz raznih krajeva Srbije, pa su se svi učesnici sa velikim zadovoljstvom slikali sa srpskim narodnim nošnjama u pozadini.

Organizatori događaja bili su Fondacija Kultura nacija i Javna organizacija Etnobiznis forum za pomoć razvoju inovativnog preduzetništva teritorija i naroda.

Etnoforum „Nova generacija“ ima za cilj očuvanje nacionalnog ukusa narodnog stvaralaštva i njegovo integrisanje u kreativne industrije, što će mladim stručnjacima iz oblasti narodne umetnosti i dizajnerima omogućiti da iskoriste kulturno nasleđe zanata za kreativno traženje i kreiraju živopisne autentične slike svojih projekata, razvijaju profesionalne veštine, primenjuju razmenu kultura i društvene etno-diplomatije među mladima Rusije, Turske i balkanskih zemalja.

Za događaj su se prijavili predstavnici više od 80 regiona Rusije, kao i učesnici iz bližeg i daljeg inostranstva.

Milan Ilin jedini je opančar u Novom Sadu i trudi se da taj zanat sačuva od zaborava. Nadamo se da će u tome i uspeti. 

Kada hoćemo da kažemo da je život surova lutrija, kažemo „Kom opanci, kom obojci“

Sama izreka po sebi govori sve. Neko dobije jedno, a neko drugo. Ko dobije opanke taj je bolje prošao. Obojci su kraći deo slamke, oni su zapravo komad platna koji se uvijao oko noge da je zaštiti od žuljeva i od hladnoće. Opanak je, znači, bolje štitio. Treba li onda još nešto reći u korist opanka?

05.02.2022.