Na svetu postoji ogroman broj vrsta mahovine, a nalaze se gotovo svuda, bilo gde jer je vrlo otporna na sve vremenske uslove. Smatra se da su prve mahovine na Zemlji nastale pre 350 - 400 miliona godina, postavši prve biljke na kopnu, a praktički nisu se promenile tokom proteklih era. Veruje se da je predak mahovine zelena alga koja je na kraju migrirala na kopno, iako ne postoji fosilni dokaz o njenom poreklu.
Mahovina je živela na zemlji mnogo pre ljudi. Primetili su je prvi ljudi i bila je korišćena kao podloga za sedenje ili spavanje. Bila je korišćena i za oblaganje drški oružja. Kako je vreme prolazilo tako se mahovina adaptirala klimi i menjala svoja svojstva. Sušena mahovina se koristila za paljenje vatre ili pravljenje baklji.
Mahovina (lat. Bryophyta) je jedna od najjednostavnijih i najstarijih kopnenih biljaka na svetu. Mala je biljka i uglavnom je rasprostranjena na zemlji, ali se može naći i na stenama, kamenju, kori drveta ili kraj reke.
Uloga mahovina u ekosistemima je velika - one svoju malu veličinu nadomešćuju brojnošću. Mahovine su jedne od pionirskih grupa biljaka na požarištima, sekundarno golim površinama, severnim ivicama tundri. U močvarama i planinskim šumama sprečavaju eroziju zemljišta, a takođe deluju poput sunđera, upijajući i polako odajući vodu ekosistemu. Buseni mahovina predstavljaju i miniekosisteme, jer se u njima nastanjuju brojni sitni beskičmenjaci, i neke bakterije. Lako upijaju sredinske zagađivače i mogu poslužiti kao bioindikatori stepena zagađenosti sredine.
Mahovine mogu da žive nedeljama bez vode, da bi je, kada padne kiša, usisale poput sunđera. Jedna vrsta mahovine poput španske mahovine je često korišćena za oblaganje kutija za pakovanje i za tapaciranje nameštaja. Neke vrste mogu da usisaju i količinu vode 25 puta težu od nje same.
Mahovina nema korenje, ali uprkos tome, izuzetno se čvrsto drži za bilo koju površinu uz pomoć izraslina dizajniranih za tu svrhu. Mahovina nikad ne cveta.
Na svetu postoji oko 20 hiljada različitih vrsta mahovina.
Nakon što su dobili uzorak mahovine na Antarktiku koja se smrznula pre više od 1500 godina, naučnici su je odmrzli i stavili u inkubator. Kao rezultat toga, mahovina je oživela.
Mahovina se odavno koristi u medicini. Zbog svog svojstva zadržavanja vlage, koristila se kao obloga za previjanje rana ili opekotina. Nije se nikada stavljala direktno na ranu već se zamotavala u gazu i prislonila na povređeno mesto. Takođe je korišćena kao lek za povrede i rane tokom Drugog svetskog rata. Osušena mahovina se koristi u proizvodnji kupki koje pomažu kod bolnih mišića i artritisa. Preko mahovine se prelije vrela voda i stavlja se u kadu gde pacijent sedi pola sata. Posle toga se zagreje peškirom.
Ako se koristi kao lek, mahovinu treba osušiti na suncu. Bitno je da se potpuno osuši što može potrajati i do 10 dana. Osušena mahovina se melje ili se koristi kao stočna hrana. Nema puno hranljivih materija u sebi i ne koristi se u ishrani. Ranije se koristila kao dodatak stočnoj hrani u slučaju nestašice. Međutim, ona ima važniju ulogu kao dekoracija i kao pomoćno sredstvo prilikom gajenja drugih biljaka.
Nema značajnu ulogu u ljudskoj ishrani, ali je zato dobra kao obloga za zidove i krovove. To se posebno praktikuje u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ima dosta vlage, a mahovinama je to odličan uslov za život. Istovremeno mahovina čuva toplotu kuće i sprečava prokišnjavanje.
Mahovina je navodno odgovorna za 30% kiseonika na planeti. Nakon evoluiranja od zelenih algi, jedne su među prvim biljkama na zemlji i odgovorne su za fotosintezu i proizvodnju kiseonika. Interesantno je što i danas postoje mahovine koje žive pod vodom, a nemaju svojstva algi. Ove mahovine, osim što služe kao riblja hrana, štite škampe i vodene insekte od predatora.
Mahovina je bitna i za neka druga jedinjenja. Krečnjak koji se lepi za mahovinu u rekama formira sedimentne barijere koje su odgovorne za prelepe vodopade u prirodi. Krečnjak ubija biljke, ali ih samim tim ugrađuje u sebe i zato su šuplje.
Pored toga što formiraju ove barijere, tresetna mahovina formira i tresetišta. To su područja sa kiselim i močvarnim zemljištem gde ima malo biljaka. Mahovine koje žive na tim područjima imaju sposobnost da upiju ogromne količine vode, pa se nakon toga njihov donji deo raspada. Prilikom slaganja slojeva, dolazi do formiranja uglja koji se zimi koristi za grejanje. Danas su ovakva područja ugrožena i retka.
Mahovina je zanimljiva biljka o kojoj ljudi retko razmišljaju kada pokušavaju da povežu biljke i aranžmane. Ova drevna biljka ima čak i svoju simboliku, dobročinstva i majčinske ljubavi.
Нема коментара:
Постави коментар