Teatar mladih "Mišolovka“ iz Novog Sada je glumačka radionica za odrastanje, a koliko su ove radionice popularne svedoči i podatak da polaznika, svake godine, ima sve više te su podeljeni u grupe po uzrastu: od 1. do 4. razreda, od 5. do 8. zatim tu su srednjoškolci i studenti. "Mišolovku“ su osnovali Ibro Sakić i Jelena Zdravković. Jelena Zdravković je završila Visoku strukovnu školu za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu i Pedagoški fakultet u Somboru. Masterirala je Primenjeno pozorište na Dramskom departmanu Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ibro Sakić osnovne i master studije završio je na Katedri za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a masterirao je i Primenjeno pozorište na Dramskom departmanu Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dramskom i pozorišnom pedagogijom bave se dvadeset godina.
Kroz radionice Teatara mladih "Mišolovka“ već devet godina mladi vežbaju i usavršavaju glumačke tehnike, kojima zapravo stiču znanja i veštine potrebne za svakodnevni život. Njihove dramske radionice imaju za cilj psihofizički razvoj dece i mladih, gde im pozorište ili gluma, nisu cilj sam po sebi, već su dramske, pozorišne ili glumačke tehnike alat da bi radili na razvoju mladih. Na radionicama učesnici prvo rade vežbe zagrevanja - fizičko i mentalno. U pitanju su dramske igre koje angažuju i um i telo. Nakon toga, grupa dobija određene zadatke, pojedinačno, u parovima, neki u manjim ili većim grupama, a u nekom trenutku grupa opet radi zajedno kao kolektiv, što je značajno sa aspekta njihovih priprema za bilo kakav timski rad za neko sutra u životu. Cilj je da svaki pojedinac vidi da se neće ništa strašno desiti ako nešto pođe drugačije nego što smo planirali. Dakle, kao i u životu. Nije kraj, nego improvizuj i učini da opet bude onako kako ti želiš. Oni se za to pripremaju upravo tokom ovih radionica. Neguje se i razvija multikulturalnost, ali i prihvatanje drugih različitosti kao nešto prirodno, nešto što obogaćuje, bez čega ne mogu da se dosegnu sve vrednosti ljudskog. Njihove radionice su protkane humorom, ima dosta zabave u radu. Svi se smeju sebi i drugima, životu. Pa svima bude lakše.
Sve što može da se zamisli i što ne može, moguće je u pozorištu. Zato je dovoljno da se mašta, čak je i poželjno. I eto kako se dolazi do kreativnosti. A sve to – kroz igru. Naravno, postoje različiti tipovi radionica. Zavisi koliko dugo se već grupa sastaje, u kojoj fazi je proces, čime se bave, koje su teme koje zanimaju učesnike u toj grupi. Ideja osnivanja teatra bila je da se deca i mladi na dramskim radionicama bave sobom i temama koje ih zaokupljaju, a ono do čega dođu u radu predstave svojim vršnjacima, mada je jedan od ciljeva teatra i razvoj pozorišne publike.
Razlog zbog čega je teatar dobio neobičan naziv leži u počecima njegovih osnivača. I oni su nekad odlazili na radionicu jer im je motiv bio da se oslobode, oboje su bili jako stidljivi. Sebe su videli kao dva mala uplašena miša koja su se ulovila u klopku koja se zove pozorište, pozorišni rad, dramski rad... Ali kad se jednom zaljubite u pozorište, tu više nema pomoći. Otuda naziv "Mišolovka". Takođe, postojala je i asocijacija na čuvenu scenu "Mišolovka" iz Šekspirovog "Hamleta", gde Hamlet daje uputstva glumcima kako da igraju pred Klaudijem ne bi li mu ulovili savest, pa im kaže da ne prekorače meru prirode... To uputstvo se osnivačima "Mišolovke" jako dopalo, jer deca ne moraju da "glume", oni i treba da budu prirodni na sceni. Na samom početku ideja je bila da pomognu deci i mladima koji su možda slični njima iz mlađih dana, da se izgrade, da dođu u kontakt sa sobom i da shvate sami šta žele, a šta ne žele u bilo kojoj situaciji u životu. Da postanu samopouzdani ljudi koji veruju u dobrotu i čestitost, koji će, iako svesni bilo koje situacije u kojoj se nađu, dati sve od sebe da ispoštuju sebe i da kažu ne iako su u manjini i da se ne osećaju loše zbog toga. Na njihove radionice ne dolaze samo deca kojima treba ovakav vid rada i podrške. Dolaze i oni koji jednostavno samo vole pozorište.
Iako im cilj nije bila produkcija, njihovi nastupi na kraju sezone su uvek posećeni, a neke od predstava i nagrađene na festivalima. Veliki broj zadovoljnih roditelja i mladih koji su stekli samopouzdanje, postali su najbolja preporuka za teatar .
Jedna od nagrada koju su osvojili je i za najbolju predstavu na Internacionalnom festivalu Takt Teatar Fest za predstavu „Presek“, koja ističe autentične priče o tinejdžerskim problemima. Dobili su i nagradu za najbolju režiju i umetničko delo u celini za predstavu "Bajke naroda sveta“ koju je uradila najmlađa grupa polaznika. U toj predstavi igra 26 mališana, svi su u crnom i ne progovoraju ni reč, a igraju ljude, životinje, vetar, sunce, reku... I predstava "Šest portreta Pavla Beljanskog“ je bila selektovana na tri festivala koji nisu bili takmičarski. Kuriozitet ove predstave jeste da se ona igra isključivo u prostoru Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu, a uz pomoć interneta uspela je da ode na tri festivala.
Teatar mladih "Mišolovka" veliku zahvalnost duguje Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, koja im je pet godina ustupala prostor za radionice. Zbog pandemije ta saradnja je prekinuta. Nakon toga koristili su dvorište Arhiva Vojvodine, a trenutno su ugošćeni u KCNS-u i u Omladinskom centru Gradske biblioteke. Takođe, na osnovu projekta "Muzej mladih", redovno se sastaju i u Spomen zbirci Pavla Beljanskog. "Mišolovka" se finansira kroz članarinu i projektno finansiranje, a neizmernu pomoć pružaju roditelji dece. Rad teatra se može pratiti i preko društvenih mreža Fejsbuk i Instagram.
Svakom je čoveku potreban ventil da bi se sačuvao u teškim vremenima, a mladim ljudima još više su potrebne smernice za dobro snalaženje kroz život, koji može biti itekako surov, zato je vrednost jednog ovakvog teatra nemerljiva!
Нема коментара:
Постави коментар