MASKA

Masku sam počela da nosim još davno pre pojave korona virusa, zbog leukemije i zato što mi je imunitet daleko ispod nule...pogubno po mene bi bilo da pokupim još neku prehladu, virus...i ovako mi je teško...a ljudi k'o ljudi, komentarišu, prave se pametni da je ta maska nepotrebna. Lekari su mi rekli da treba, jesu pogrešili? Vidim da ima ljudi koji smatraju da su pametniji od onih koji su završili medicinski fakultet...svaka njima čast...volela bi da neko bude na mom mestu samo mesec dana, ne želim nikom loše, ali samo mesec dana da se menjam sa nekim od tih pametnjakovića da vide kako je to. Možda bi onda držali jezik za zubima gde mu je i mesto!
Trudim se da redovno idem na posao i da ne izostajem bez preke potrebe. Čak i kada znam da bi mi moj hematolog savetovao da ostanem kući i tada idem na posao, autobusom, svesna rizika, trudim se da niko ne primeti koliko mi je teško, sa maskom na licu...
Znam da zdrav bolesnom ne veruje, ali zaobiđite me sa "pametnim" komentarima. Zar mislite da baš volim što sam zdravstveno u takvoj situaciji? Da sam baš to htela? Pa ko bi to voleo i želeo?
Pre neki dan, idem na posao i neki deda mi udeli "pametni" komentar-Koji će ti k... maska?! Oćutala sam, jedva, šta i reći na to?
Kada bi mogla samo mesec dana da se menjam sa nekim ko je potpuno zdrav, pa posle da lepo sednemo i popričamo o svemu, da li je nešto potrebno ili ne ...

29.02.2020.

PUT

Na kraju svih puteva, uvek nas neko čeka. To smo mi sami. Možeš ići gde god hoćeš od sebe pobeći ne možeš...od problema se ne beži, problemi su tu da bi se rešili...kad to uradiš, onda nema potrebe ni za bežanjam i gubljenjem vremena....

MUDRE REČI

Izgleda da mnogi ljudi imaju čvrsto usađena morbidna obeležja karaktera, zbog čega jednostavno uživaju da budu nesrećni i tužni. Marko Aurelije, veliki rimski filozof i mudrac jednom je rekao, "Život svakoga od nas je ono što naše misli od njega načine." Najnesrećniji je čovek koji neprestano razmišlja o svojim najbolnijim osobinama i trudi se da ih materijalizuje, iznese na svetlost dana. NAJBOLJI NISU UVEK NAJSREĆNIJI ALI SU NAJSREĆNIJI UVEK NAJBOLJI U VEŠTINI USPEŠNOG ŽIVLJENJA. Džozef Marfi

DECA

Deca sa posebnim potrebama su anđeli u pravom smislu reči. Iskrena u svojim emocijama, nesposobna da glume i da se pretvaraju, osvoje ti srce za tren. Naravno, ima raznih slučajeva ali ako se sa njima radi i iskreno i sa puno ljubavi, biće će vam uzvraćeno stostruko više. Pričam laički iz svog iskustva, imala sam prilike da budem u prisustvu te dece i mogu da kažem samo jedno a to je da ljubav i takva iskrena emocija ruši sve barijere. Nije lako, daleko od toga ali empatija je vrlo bitna svugde i opštepoželjna u svim aspektima da bi se došlo do bilo kakvog uspeha. Oduvek sam osećala potrebu da pomažem slabijima i to mi se uvek vraćalo, kao bumerang, lepa osećanja uzvraćene ljubavi i osećaj korisnosti. Učiniti dobro delo...Ima li išta lepše od dečijeg osmeha?

Upoznajmo Novi Sad

Dvospratna neobarokna palata Centralnog kreditnog zavoda, nalazi se na uglu sa Grčkoškolskom i Miletićevom ulicom. Stari novosađani su je zvali Zlatni čovek po bronzanoj skulpturi Hermesa, koju je napravio vajar Đorđe Jovanović. Prvobitno je izgrađena 1896. godine kao jednospratnica po projektu bečkog arhitekte Franca Vorude, a osnivači su bili bogati trgovci Lazar Dunđerski, Ljuba Stefanović i Miloš Dimitrijević. Drugi sprat je dozidan 1931. godine. Krajem 1970-ih je zgrada renovirana za potrebe Ljubljanske banke. Obnovljena je ponovo 2004. godine kada je zgradu preuzela Zepter banka. Ova prelepa zgrada i danas mami uzdahe svojom lepotom i pravi je ukras centra Novog Sada.

KULTURNA STANICA EĐŠEG

Objekat Eđšeg izgrađen je 1890. godine za potrebe streljačkog društva Novog Sada, na stogodišnjicu od osnivanja istog. Nalazi se na adresi Antona Čehova 4. Projektovao ju je poznati arhitekta Đerđ Molnar u eklektičkom stilu, a sagradio zidar Karl Lehrer. Proglašena je spomenikom kulture i stavljena pod zaštitu države 2007. godine. Naziv ovog objekta je mađarska reč koja znači „Jedinstvo“ tj. to je naziv sportskog kluba koji je dugo godina bio smeštan u prostorijama Eđšega.
Sada je to prelepo mesto, kulturna stanica gde se održavaju mnoge manifestacije pa i moja omiljena, Prerazmišljavanje koja služi za razmenu knjiga...
22.12.2019

RECI HVALA

Svako ima "žutih minuta", "crnih misli", "minus faza" i slično. Imala sam i imam ih i ja, to je normalno. U tim trenucima se pitam čemu uopšte da se trudim i čini mi se da je sve uzalud. Neko će mi reći hvala? Pa, hoće, reći će i to ona najvažnija osoba! Ona koja može sve, ona koja je uvek tu da sasluša, pruži podršku, sve razume i da snage svima! I zato kažem SEBI, HVALA TI! Hvala što mi vraćaš optimizam, hvala što postojiš i opstaješ u meni posle svega doživljenog!
Svako u sebi ima to svoje drugo, pozitivno ja koje nije uvek vidljivo ali tu je,  čuči i čeka da mu dozvolite da vam pomogne. Dozvolite mu, nemojte ga ignorisati i suzbijati negativnošću, tako je lepo biti u najboljim odnosima sa optimizmom i verom u sebe! Nepropuštajte to, ne dajte da vam klizi između prstiju, stisnite prste i čvrsto ga ščepajte jer ZAJEDNO MOŽETE SVE! Vi, vaš optimizam i vera u sebe! ❤
18.12.2019.

ZAŠTO PIŠEM BLOG

 

Zašto pišem blog? Kome moji tekstovi mogu biti interesantni?
  Mnoga, još mnoga pitanja motaju mi se po glavi, jer vidim da nešto ne radim kako treba. Čitaoca (prijavljenih na blogu svastarenje5.blogspot.com) imam vrlo malo.
  Počela sam da pišem blog ne bi li sebi olakšala dušu (posle postavljanja dijagnoza- dva gadna kancera), a uz put i još nekom pomogla. Međutim, počelo je sve da me interesuje pa sam malo skrenula sa glavne teme. Glavna tema je bila kako se osećaju pacijenti(prvenstveno oboleli od karcinoma), koji su problemi na koje nailaze, kako drugi ljudi reaguju i šta nam u tome smeta. Onda sam se vratila prirodi, pa je meni počelo da smeta bahato ponašanje pojedinaca i naravno, pisala sam o tome. Zalažem se za očuvanje prirode, ne mogu  o tome da ćutim.
  Međutim i to ima veze sa nama, pacijentima. Dokaz je koliko nam je važno da čuvamo ono što volimo, da se aktiviramo i po pitanju šetnje i po pitanju očuvanja prirode, za koju znam da mene leči. I ne samo mene, bitna je za svako živo biće na ovoj planeti. Skrenuti misli sa bolesti na nešto što je svetski, planetarno, važno isto koristi nama pacijentima. Dokaz je da nismo još za bacanje, da možemo (samo ako hoćemo) da doprinesemo boljem životu i nama i našim pokolenjima. Najlakše je (meni ne, ali vidim druge), zatvoriti se i jadikovati, propadati i psihički i fizički, gledajući rijaliti emisije i ne raditi ništa dobro za sebe, već očekivati da te drugi služe, žale i sl.
  Mene su moje bolesti OPLEMENILE! Sada sam aktivnija nego pre njih, srećnija, više se krećem, vratile su me prirodi, imam više interesovanja  ( da ne kažem, sve me interesuje ) i težim ka tome da ih ispunim. Naravno, sve u okviru mojih mogućnosti, ali isto tako sam tek sada svesna da su te mogućnosti daleko veće nego što sam mogla i da pretpostavim.
  Sada, kako da odgovorim na pitanje ko je moja čitalačka publuka? Ne računam prijatelje koji me znaju. Mislim da sa ovakvim svaštarenjem sa tekstovima, moja publika mogu biti svi.
   Bolesni, da ih podsetim da još uvek vrede, da se vredi boriti, da još mogu doprineti i sebi i drugima da bude bolje, da su potrebni i sebi i drugima koji ih vole...Tu smo gde smo, pa hajde da ostavimo neki lep trag, da probamo da ostavimo nešto lepo posle sebe. Da se zna da smo postojali i bili korisni, da smo se bar potrudili da bude tako.
  Zdravi, zdravlje je relativna stvar i za njih su moji tekstovi (tako bar smatram) korisni. Kao opomena, šta bi bilo kad bi bilo, kao poruka da se i oni potrude sa ne dođu u situaciju nas bolesnih...Da saznaju šta nam smeta, da pomognu u rešavanju problema npr. u zdravstvu i ima tu još mnogo toga.
  Moja reper rečenica je ZAJEDNO SMO JAČI (primenjiva u svemu) i zaista je tako.
   Tekstovi koje pišem, to sam ja, moja razmišljanja, moja ličnost. Danas pišem o nekom problemu sa zdravljem, sutra ću se oduševljavati prirodom, prekosutra ću biti opčinjena nekom radionicom na kojoj sam bila, ljudima koje sam upoznala. To sam jednostavno rečeno ja.
  Nemam nameru da filozofiram, imam nameru da pokažem kako nam može biti bolje bez obzira na dijagnoze, samo ako se potrudimo.
  Vera iz fotelje ili stolice za ljuljanje nikada neće pomeriti planine. Čekati skrštenih ruku da nam nešto padne sa neba je recept za neuspeh u svemu.
  Početak je najvažniji deo rada. (Platon)
Hvala☺
30.11.2019.