Deca sa posebnim potrebama su anđeli u pravom smislu reči. Iskrena u svojim emocijama, nesposobna da glume i da se pretvaraju, osvoje ti srce za tren. Naravno, ima raznih slučajeva ali ako se sa njima radi i iskreno i sa puno ljubavi, biće će vam uzvraćeno stostruko više. Pričam laički iz svog iskustva, imala sam prilike da budem u prisustvu te dece i mogu da kažem samo jedno a to je da ljubav i takva iskrena emocija ruši sve barijere. Nije lako, daleko od toga ali empatija je vrlo bitna svugde i opštepoželjna u svim aspektima da bi se došlo do bilo kakvog uspeha. Oduvek sam osećala potrebu da pomažem slabijima i to mi se uvek vraćalo, kao bumerang, lepa osećanja uzvraćene ljubavi i osećaj korisnosti. Učiniti dobro delo...Ima li išta lepše od dečijeg osmeha?
Нема коментара:
Постави коментар