Reka Pek izvire u podnožju Crnog Vrha, a uliva se u Dunav kod Velikog Gradišta i ubraja se u najveće reke jugositočne Srbije. Poznata je još i kao Zlatni Pek i to opravdano jer u svom koritu krije – sitne čestice zlata. Od doba drevnog Rima do danas, ova reka privlači posetioce koji kreću njenim tokovima u potrazi za nečim vrednim. Baš zbog ovog plemenitog metala dostupnog svima, ljudi dolaze na obalu i sa čežnjom gledaju u reku Pek.
Reka je dobila ime zahvaljujući starim Grcima. Utvrđeno je da su i oni ispirali zlato po pečkim brzacima. Komad ovčijeg runa se potapao u korito reke. Zlatna prašina se uplitala u runo posle dužeg stajanja u reci budući da je ono gusto, a u vodi izuzetno teško. Grčka reč za ovčije runo je pékos, te je reka nazvana Pek.
Danas, veštinu tradicionalnog načina ispiranja zlata poznaje još samo mali broj ljudi. Da bi se ovaj način ispranja zlata sačuvao od zaborava, svake godine se na obali Peka, a u okviru manifestacije “Homoljski motivi”, demonstrira ispiranje zlatonosnog peska jednostavnom drvenom posudom zvanom ispitak.
Reka Pek, osim zlata, ima i ribe. Među brojnim vrstama dominiraju skobalj i klen.
Vekovima unazad Pek je više izvor radosti, a ne brige. Mnogima zbog zlata, većini zbog odmora i osveženja. Nažalost, odnos savremenog čoveka prema reci se promenio. Neželjeni ukrasi, poput plastike i drugog otpadnog materijala, nisu retkost. Blistavi kamenjar se povukao pred nanosima mulja i šiblja. Manje je i kupača.
Zlatno grumenje ne daje vrednost Peku već biljke i životinje u njemu. Važno je čuvati obale Peka i njegov živi svet. Ostaviti čistu reku je najlepša priča za buduće generacije. Briga o Peku je briga o sopstvenoj budućnosti.
19.08.2022.
Нема коментара:
Постави коментар