poNEŠTOzaSVAKOG: Dinar

Dinar se kao novčana jedinica koristi još od stare ere, a danas je valuta više zemalja sveta. Poreklo reči vezuje se za Rimsko carstvo koje je još oko 200. pre naše ere kovalo srebrne novčice pod nazivom denarijus. Samo ime ukazivalo je na termin “po deset”.

Srpski kralj Stefan Radoslav započeo je dugu istoriju kovanja novca od srebra i bakra u 13. veku.

Pod Obrenovićima počinje kovanje novca od bakra sa knezom Mihailom na aversu, a od 1875. i u srebru sa likom Milana Obrenovića. Prvi novac od zlata kovan je u 1879. i imao je nominalnu vrednost od 20 dinara.

Novčanice su u Srbiji štampne takođe od 19. veka. Prve su puštene u opticaj 1884. u vreme otvaranja Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije. Novčanica je imala vrednost od 100 dinara, a izrađivana je po uzoru na 100 belgijskih franaka.

Danas se dinar upotrebljava još i u Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Alžiru, Bahreinu, Libiji, Sudanu i Tunisu.

Prve srpske i jugoslovenske novčanice sve do 1929. godine štampane su u Belgiji i Francuskoj, a jedna serija i u Sjedinjenim Američkim Državama. Od početka rada Zavoda za izradu novčanica 1929, sve novčanice štampaju se u zemlji. Izuzetak je serija iz 1943, štampana u Londonu.

Nakon Drugog svetskog rata, država je imala nekoliko uređenja, a samim tim i novčanica.

Demokratska Federativna Jugoslavija izdala je prve posleratne novčanice. Štampane su u početku u Sovjetskom Savezu, a osnovni motiv bila je bista partizana s puškom o levom ramenu.

Teme novčanica iz prvog izdanja, koje veličaju tekovine rata, ubrzo su zamenili motivi koji predstavljaju ideju razvoja novog socijalističkog društva.

Na njima se na primer nalazio Spomenik mira, spomenik Nikole Tesle, Kosovka devojka…

Od 1945. do 1992. emitovano je ukupno 12 serija novčanica.

Onda je nastupio period hiperinflacije. Produkcija novčanica u to vreme je gotovo nesaglediva, a petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1993. novčanica je sa najvećom nominalnom vrednošću u Srbiji, ali i među najvećima u svetu.

Posle ovog perioda, počela je emisija novog dinara.

Od 2000. godine izdaje se novac novog dizajna.

Narodna banka Jugoslavije, pored redovnih emisija kovanog novca, od 1968. izdaje i privilegovane kovanice – obeležavajući istorijske, humanitarne, naučne, kulturne, sportske događaje, jubileje…

Posle smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ izdata je i specijalna novčanica s njegovim likom 1985. godine.

Centralna banka od 2003. nosi naziv Narodna banka Srbije i tada počinje da izdaje novčanice i kovanice sa novim grbom banke.

U opticaju su danas novčanice u apoenima od 10, 20. 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, kao i kovanice od dinar, dva, pet, 10 i 20.

Na novčanicama su predstavljene znamenite ličnosti, dok su na avansu kovanica izgravirani manastiri i zgrada Vlade Srbije.