Banat... Razmišljam već neki duži vremenski period o izrazima koji polako odumiru, a koji su obeležili moje detinjstvo, moj život u Banatu. Nisam daleko otišla, samo do Bačke, ali dovoljno da i sama zaboravim te stare reči, prilagođavajući se novoj sredini. Da li su u pitanju godine života ili nešto drugo, ne znam, ali imam potrebu da pokušam da evociram uspomene ovim tekstom.
Čerez toga, jerbo sam se trenutno iskeketila ili naherila, imam vremena za pisanje. Preturala sam ladle, čikmeže, nadkasne(na lotre ne mogu da se verem) i našla papira i plajvaz(sve ždroncala usput) da bi imala na čem' pisati, jerbo volem prvo da misli turim(metnem) na papir, a posle da prekucam na sokoćalo. Šta ćeš, kad tako volem. 'Falim te Bože da sam konačno našla papir, ali sam pošorala neke džidže po sobi rondajući. Neka, kad se opravim, džumle ću ih skloniti a sad nek džedže meni čelo nogu na liht plavoj hoklici. Dobro sam se ušmurala al' ne marim. Imam kade, ne smem đipsti, moram sve lagacko da ne bi opet drečala od boli. Ne, nisam ni ljosnula, ni mandrknula, ni brečila. Ma kak'i, ič, nego nisam marila za bol dok me najedared nije šopilo u leđa. Sad sam bangava, al', proć'e. Džabe da se besim, vazda brboćem o tom i tangiram, k'o neka nadžeg baba.
Možda će neko pomisliti da sam šenuta, šuntava, bubnuta, pljenuta, nebaždarena, fiju-fiju kroz kapiju...Možda će neko samo ždraknuti ovaj tekst, al' neću da se jedim. Nije greda, svako ima pravo na svoje mišljenje. Bitno da gulanfer, đilkoš, mrtvo puvalo, špiclov, aratos, žgadov, jajara, mulac, NISAM! Ju naopako, daleko bilo, de pomeri se s mesta!
Malo sam trenula, pa sad nastavljam.
Jedared smo mi deca napravili rošu i klikerali se na avliji. Di su deca, tu je i orcanje. Naiđe jedan komša al iz druge ulice, što mu kuća na lakat, pa poče da nam drži bukvicu preko kapije. Straota! A deb'o, samo tako. Brat ga njegov alavi, taj sigurno mož' da poje' komadišku slanine, od koje bi tri čoveka bila fest sita celi dan! Naša kera se provuče kroz deru, pa na njega. Samo što nije gekno od stra'. Pa počeo da curika i uvati džadu, otperjao kol'ko je naki deb'o mog'o. Pa se još ulop'o do guše. Kera ga sikterisala. Živi piš.
Ajd' sad šlus! Da ne bi ufrkestila ovaj tekst. Štura!
16.10.2020.
Нема коментара:
Постави коментар