Bogo blagi! Ta kak'a bi ja to ispala unuka, ako ne bi divanila i o svojoj drugoj majki i dedi? Majka Biserki (tatinoj mami) i deda Lazi (tatin tata) zvanom Bača.
Bili su malko strožii, ali sam ih podjednako volela. Imali su baščicu, prid gongom, punu svakojakog mirisnog cveća. Najvećma sam volela noćnu frajlu i turski karanfilić. Ala je pridveče mirisala cela avlija na noćnu frajlu! Volela sam da iziđem i uživam u mirisu, a oči na vr' glave od stra' zbog pomrčine.
Sećam se, imali su živinu koju sam volela da 'ranim sa prikrupom koju mi je deda vadio u lonče. Jednom ga je miš uj'o za prs', pa nije meni dav'o da uzimam sama. Poznavala sam im sve petlovi i samo sam se jednog bojala. Delovao mi kočoperno, a on, uncut i špiclov jedan, tačno je to znao. E, kad mi jedared skočio na glavu i poč'o me kljucat', završio je u supu...
Nigdi nema taki tavan, kaki su oni imali. Džidža bidža, andromolja na angro, a ja otvaram kutije i sanduke, pa sve mislim da ću naći blago. I jesam, našla sam tetine devojačke 'aljine, oblačila ih i vrtela se, a one nacigovane u glokne, pa sve viore oko mene. Divota jedna. Bilo tamo svega i knjiga i razglednica i starih poštanskih markica i starih salveta...ceo dan bi provela na tavanu, al' mi nisu dali. Bojali se da se ne skrljam... Dok deda ne aminuje, džaba mi svi dogovori sa majkom.
Prid kućom smo se najvećma sigrali, mi deca iz sokaka. Iznesemo sigračke i sigramo se dokle nam dadu. Teraju nas i da je'mo al' mi to sve na brzaka, samo da vididu starii i da što pre opet iziđemo prit kuću. A bilo je i da nam namažedu na 'leb masti i paprike i ondak nas pustidu da na ulicu jedemo. To nam taki bilo zdravo lepo. A mleko nikako nisam volela. Kad vidim da mi nosidu crveno lonče na bele tufne, fras da dobijem. Dadu mi lonče sa toplim mlekom, ja ga gledim, ono se i o'ladi dok ga i dalje gledim, vajkam se kad vidim onaj skorup što pliva na vr' lončeta, nako gnjecav, al' ne puštadu me. Prid mene stavili, a ja k'o da me mučidu, pa se i počnem drapati od muku. Popijem jedva kad vidim da je došlo do balčaka. Šta ću jadna? Mislila sam da me mrzidu kad me teradu to da pijem, a ja ga ne volem...
Čelobašće sam se zavlačila u malinjak i ogrozd da se zasladim, 'nako za svoju dušu, a i tudekana me ne vidu.
Jedno kratko vreme imali su i zecove. Obožavala sam da se sigram sa njima i med' nji. Samo slabo su mi davali, kanda sam ih puno gnjavila.
E, na žalos', ne bide više to tako. Drukčija su sad vremena. Sad su glavni mobilni telefoni.
23.10.2020.
Нема коментара:
Постави коментар