MRZIM DA MRZIM, AL' IPAK MRZIM

Vikend, lep sunčan dan posle par dana kiše. Konačno, mislim, svi jedva čekamo taj vikend i lepo je kad je sunčan dan. Priroda zove i sa osmehom na licu i žudnjom u srcu krenuli smo u branje zove i koprive.
Našli smo skriveno mesto prepuno zova i kopriva. Mirisi očaravaju, opijaju, naročito posle kiše. Imam utisak da su intenzivniji nego prošli put... Uživamo u branju i već se naslađujem sokom od zove i pohovanom zovom koju ću da pravim.
Sve je lepo, veselo, zeleno i korisno, mislim tako, moja terapija, moja borba protiv boljki.
Kažu ima krpelja, pa se pregledam kod kuće (zaboravljam na leđa). Ma i bila sam u majici kako da dođe do leđa. Srećom imam kontrolu dermatologa za par dana i naravno, a šta bi drugo i moglo kod mene?! Eto ga, gamad jedna, na leđima se odomaćio. FUUUJ!!! Izvadili ga i sad terapija antibiotika, posle vađenje krvi i onda sve zavisi od nalaza.
MOŽE LI MENE NEŠTO I DA ZAOBIĐE???
Mrzim krpelje! Ali neće me oterati iz prirode! Ne dam!

30.05.2020.