Vidikovac Osluša

Vidikovac Osluša se nalazi na 8 kilometara od Mitrovca, u istoimenom mestu – Osluša. To je visoravan koju krase šume belog bora, kleka, smrča i jela. 

Ovaj vidikovac je pitom i prostran lokalitet na tzv. Ravnoj Tari (na 6. km puta ka Kaluđerskim barama, skreće se levo i posle 2 km makadamskog puta stiže se do njega). Opremljen je drvenom nadstrešnicom sa klupama i stolovima, informativnim tablama, a zbog idealnih uslova i 964 metara nadmorske visine, odavde svoj let startuju paraglajderi.Sa ovog lako dostupnog vidikovca pruža se pogled na Drinu, Bosnu i Hercegovinu i Bajinu Baštu.

18.08.2022.

Crkva u Kisiljevu

 Hram posvećen Prenosu moštiju Svetog Nikolaja(letnji Sveti Nikola) u Kisiljevu. Nastao je na temeljima starog hrama (crkve brvnare) 1825. godine. Podigao ga je knez Miloš Obrenović. Po konstrukciji gradnje, izdvaja se od ostalih hramova, jer su zidovi od nabijane zemlje, takozvane nabijače i pruća. Deo ikonostasa naslikao je Živko Pavlović - moler Kisiljevski, deda čuvene slikare Milene Pavlović Barili. Pod hrama popločan je ciglama iz rimskog doba. Hram se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Hram je kroz dva veka postojanja bio i ostao duhovni centar meštana Kisiljeva i sela u okolini.

17.08.2022.

Pasulj Gradištanac

 U našem narodu pasulj je veoma cenjeno i značajno jelo, čak u nekim krajevima važi izreka da pasulj junaka hrani.

Pasulj Gradištanac je sorta pasulja po veličini slična Tetovcu samo što je zrno izduženije i nije pljosnato, a može da bude i do 2 cm dugačko.
Biljka ne raste tako visoko, već raste do 50 cm u visinu.
Veoma brzo se kuva i odličan je za čorbasti pasulj. Gradištanac ima jednu neobičnu osobinu, voli društvo, odnosno, ne može bez kukuruza, jer se penje uz njegovu stabljiku. Kada je počela mašinska berba, više nije mogla da se radi proizvodnja pasulja na stari način. Iako posustaje na njivama, pasulj gradištanac, zbog svojih karakteristika i dalje dominira u loncu. Barem tako tvrde domaćice iz Braničevskog okruga.
Neizbežan u posnoj ishrani i na slavskoj trpezi, pasulj je mnogo više od ukusnog zalogaja. Snižava nivo holesterola, reguliše nivo šećera u krvi i lučenje insulina, podstiče varenje, a rezultati novih ispitivanja pokazuju i da štiti od raka.
Na obali Dunava u gradskom parku, u postojbini znamenite sorte pasulja „Gradištanca“(po kojem je i dobio ime) u  Velikom Gradištu, 16. put po redu, održana je tradicionalna kulinarska manifestacija „Pasuljijada“ koja je okupila veliki broj vrhunskih kulinara i ljubitelja domaće kuhinje koji rado uzimaju učešće na ovoj manifestaciji.Ljubitelji ovog pasulja imali su prilike da degustiraju i to besplatno vojnički pasulj koji je kuvala vojska Srbije, garnizona u Požarevcu.
Posebnost samom događaju dale su promocije autentičnih srpskih brendova, stari zanati, rukotvorine i proizvodi koji su bili na štandovima u Gradskom parku. Na kraju, kao poseban začin ovom događaju bio je i koncert Dženana Lončarevića.
Organitarori manifestacije su Mesna zajednica Veliko Gradište, Turistička organizacija i Kulturni centar "Vlastimir Pavlović Carevac’’, uz podršku opštine Veliko Gradište.

14.08.2022.

Nizak vodostaj

 Toliko je nizak vodostaj, da se može doći do pola Dunava. Oficirska plaža u Petrovaradinu.

09.08.2022.

Dinar

 Dinar se kao novčana jedinica koristi još od stare ere, a danas je valuta više zemalja sveta. Poreklo reči vezuje se za Rimsko carstvo koje je još oko 200. pre naše ere kovalo srebrne novčice pod nazivom denarijus. Samo ime ukazivalo je na termin “po deset”.

Srpski kralj Stefan Radoslav započeo je dugu istoriju kovanja novca od srebra i bakra u 13. veku.

Pod Obrenovićima počinje kovanje novca od bakra sa knezom Mihailom na aversu, a od 1875. i u srebru sa likom Milana Obrenovića. Prvi novac od zlata kovan je u 1879. i imao je nominalnu vrednost od 20 dinara.

Novčanice su u Srbiji štampne takođe od 19. veka. Prve su puštene u opticaj 1884. u vreme otvaranja Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije. Novčanica je imala vrednost od 100 dinara, a izrađivana je po uzoru na 100 belgijskih franaka.

Danas se dinar upotrebljava još i u Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Alžiru, Bahreinu, Libiji, Sudanu i Tunisu.

Prve srpske i jugoslovenske novčanice sve do 1929. godine štampane su u Belgiji i Francuskoj, a jedna serija i u Sjedinjenim Američkim Državama. Od početka rada Zavoda za izradu novčanica 1929, sve novčanice štampaju se u zemlji. Izuzetak je serija iz 1943, štampana u Londonu.

Nakon Drugog svetskog rata, država je imala nekoliko uređenja, a samim tim i novčanica.

Demokratska Federativna Jugoslavija izdala je prve posleratne novčanice. Štampane su u početku u Sovjetskom Savezu, a osnovni motiv bila je bista partizana s puškom o levom ramenu.

Teme novčanica iz prvog izdanja, koje veličaju tekovine rata, ubrzo su zamenili motivi koji predstavljaju ideju razvoja novog socijalističkog društva.

Na njima se na primer nalazio Spomenik mira, spomenik Nikole Tesle, Kosovka devojka…

Od 1945. do 1992. emitovano je ukupno 12 serija novčanica.

Onda je nastupio period hiperinflacije. Produkcija novčanica u to vreme je gotovo nesaglediva, a petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1993. novčanica je sa najvećom nominalnom vrednošću u Srbiji, ali i među najvećima u svetu.

Posle ovog perioda, počela je emisija novog dinara.

Od 2000. godine izdaje se novac novog dizajna.

Narodna banka Jugoslavije, pored redovnih emisija kovanog novca, od 1968. izdaje i privilegovane kovanice – obeležavajući istorijske, humanitarne, naučne, kulturne, sportske događaje, jubileje…

Posle smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ izdata je i specijalna novčanica s njegovim likom 1985. godine.

Centralna banka od 2003. nosi naziv Narodna banka Srbije i tada počinje da izdaje novčanice i kovanice sa novim grbom banke.

U opticaju su danas novčanice u apoenima od 10, 20. 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, kao i kovanice od dinar, dva, pet, 10 i 20.

Na novčanicama su predstavljene znamenite ličnosti, dok su na avansu kovanica izgravirani manastiri i zgrada Vlade Srbije.

09.08.2022.

Fontana Nimfa

 Fontana “Devojka sa rogom izobilja” (“Nimfa”, “Kupačica”) postavljena je 1912. godine na ulazu u Dunavski park, a delo je prvog srpskog vajara Đorđa Jovanovića. Ova fontana je bila prva necrkvena, neverska skulptura u Novom Sadu.

Iako se statua naziva “Devojka sa rogom izobilja”, sama devojka ne drži rog, već ribu i to soma, iz kojeg izlazi voda.

Đorđe Jovanović je negovao vajarski realizam gde je mogao svoj talenat i poznavanje pokreta tela i anatomije jasno da ispolji. Bio je jedan od najplodonosnijih i darovitih srpskih vajara prve polovine 20 veka. Tužna sudbina ga je zadesila u poznim godinama, pa je bio sasvim zaboravljen od strane novih akademskih krugova.

Đorđe je rođen je 21.01.1861. godine u Novom Sadu, a umro je u Beogradu 23.03.1953. godine, gde je i sahranjen na Aleji velikana.

Školovao se u Beču, Minhenu i Parizu. U gradu svetlosti 1890. godine završava vajarstvo u klasi čuvenih profesora i umetnika Šapija i Enžablera.

Prvi put je izlagao na Pariskom salonu i Svetskoj izložbi u Parizu 1889, kada je dobio bronzanu medalju. Zlatnu medalju osvojio je na Svetskoj izložbi 1900. godine u Parizu.

Za redovnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1920. godine.

Za života, podigao je brojna monumentalna dela na teritoriji Srbije kao što su: Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu podignut 1910 godine, Spomenik Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima podignut 1899., Spomenik knezu Milošu podignut 1898. u Požarevcu, te niz spomenika na beogradskom Novom Groblju.

10.08.2022.

Laloški divan

 Znadete li divaniti laloški? Numete? Zaboravili? Da se podsetimo ondak.

Vreme se muti. Tuku cipele. Zima mi je. Nakožiti. Naprnduljiti. Boja mišprdifarba. Nacociti. Namincati. Šerpa plava boja. Mede u nosu. Sunce ti kalaisano. Coca, lerna, reći iz nevezuše, šangarepa, bicigli, aljina, naulicu, lebac, fala, u cipela, iz Nova Sada, fala, nigdi, subata, pijace, laboška, bašča, kredenac, jeste došli s koli.....

Ko oće nek nastavi niz. Uzdravlje.

Saću ja objasniti časom.

Zdravo znači jako, al onako baš jako, mlogo jako.

Ondak smo mi zdravo gladni, pa zdravo vredni, ondak zdravo se srdimo, zdravo smo bolesni, zdravo smo veseli i na koncu zdravo nas bole noge. 

Štafelaj spreman uormanu, šlingovana kragna i rukavi, rupa na tarabi(dera), ba'dža na tavanu,  en' tamo vidi u budžak, uzmi šlajpik i meti udžep. Onomad sam vidla onog vandrokaša kako se bećari, otacgamaterin, al se oždro. De, čedo, id, donesi vode s đerma, treba napoj'ti coce u svinjcu. 

Pa pendžer zatvori, turi okna, pometi veliku aviju, lezi na kanabe il' otoma' da oduvaš malko, a sad obranicu i kante i po vodu, u budjelaru su pare, da se vozimo čezijama, da sad imamo i brzi ajlizban, u ćupici je mleko, ogrni ogrtač, lepedov, donesi krčag vode, u fićoku je rakija, zažari furunu, stavi firange na pendžere,

sedi na šamlicu il na hoklicu, pregrni tu pruslu da ne nazebeš. 

Alabuka ide, onaj alamunja, kočak, lerna, gredenac, žiža, ključa, basamak, lotre, peton, kšir, šamla, floster, šalukatre, kvaka, fuzbal, đozle.

Ccc  ta vid aspide.Kakva je to beštija.Ta vrag te materin, sidji s tog pendžera ,ta id u peršun, tolki narasto a jos deran tera kera.Jel ,jel bi ti najedared došo da probaš moj fruštuk,vruća leba i frtalj čvaraka, još onomad kad smo klali nisi ni lizno.Imamo na tavanu šunke od preklani, ded da se dovučeš pa da za astal sedimo pa da prebacimo koju.

Oni nisu prosvećeni ko mi što znamo naše reči. Di oni meću čvarke neg u štaniclu.

Zajtre, ragastov, šajtov, cipale, av to, ušmuran, razdrljen, vindjakna, sedidu, lerna, šućka, poselurka, subatom se jede nasuvo. Pa imademo i hoklicu, čakanac, čokanj, kujnu, kutlaču, komoru, kulje, okrnjeno. Pa divanimo, donesemo nekog (dovezemo), dunc, gomboci, di...Uvek idem nuskuće, bolje nego drumom. Preka kuća iz lada naćošak pa zaćošak. Saš dobit papučom pousti, jes rođena u oktombru? Štas kazo? Sad kad te ošajdarim sa šeširom. Apateka,aperacija, čorape, petstA dinara...

Itd...ko da nas ama baš niš' ne tišti...I mater vetru, dok je nama nas!

07.08.2022.