Blokstok festival 2022

Ovogodišnji muzički festival Blokstok, najstariji novosadski punk i rock’n’roll festival, trajao je dva dana. 1. i 2. jula i to na staroj lokaciji, u parku kod Železničke stanice, na Bulevaru Jaše Tomića. Organizator ovogodišnjeg koncerta je grad Novi Sad, zbog toga što nosi titulu Evropske prestonice kulture.

Ovo je prvi put da festival traje dva dana, a organizatori navode da na taj način žele da se oduže komšijama iz Bloka i Novosađanima jer se prethodne dve godine zbog pandemije korona virusa Blokstok održavao na drugom mestu i u smanjenom obimu. Zbog toga je ove godine učestvovao veći broj novosadskih bendova i  puno dobrih izvođača.

Termin manifestacije je uvek bio isti, a koncerti su organizovani povodom dana novosadskog stambenog kvarta koji se zove Blok. Koncerti počinju u 17 časova i traju do jedan sat posle ponoći, a ulaz je besplatan.

Na “Blokstoku ove godine nastupa deset rok benda iz Novog Sada. Obe večeri, festival su otvorili demo bendovi.

Sve je počelo davne 1998. godine, na klupicama u ulici Omladinskog pokreta, kada su nekoliko drugara rešili da pored sportskog turnira koji se održavao u popularnom Bloku, organizuju i rokenrol koncert.

Iako nisu imali finansijksu podršku Grada i  sponzore, čitav komšiluk se udružio te je koncert bio direktan proizvod dobre volje i zajedništva stanovnika Bloka.

Železnički park je bila originalna pozornica za ovakav jedan koncert, koji je vremenom postao zaštitni znak „Blokstok“ festivala.

Kako su godine prolazile, „Blokstok“ je privlačio sve više i više posetilaca i od jedne „obične svirke u parku“ prerastao je u regionalni pank/rok festival.

Danas on važi za jedan od najboljih muzičkih festivala kako u Novom Sadu tako i šire. Neki od bendova koji su nastupali na ovom festivalu su i imena poput „Partibrejkersa“, „Ju grupe“, „Amajlije“, „Ortodoks Keltsa“, „Ritma nereda“, „Mortal Kombata“…Čak su organizovana i gostovanja iz regiona poput „Brkova“ i „Gužve u šesnaestercu“.

Ovaj festival je na neki način praznik čitavog kvarta, pošto je u njegovu organizaciju uključena većina komšiluka, od najmlađih koji pomažu oko čišćenja parka za koncert, do mladih koji obično rade obezbeđenje i poslužuju pića, do samih organizatora koji su takođe odrastali u ovom delu grada. Sve to je bilo zaokruženo svirkama u večernjim časovima u tada već prepunom parku.

03.07.2022.

VINARIJA ZVONKO BOGDAN

 Nedaleko od Palićkog jezera i od Subotice, nalazi se dvorac iz bajke okružen zelenim morem vinograda, ističući se šarenim krovom  podignutim u stilu panonske secesije.  To je  Vinarija Zvonko Bogdan, a na mestu na kom se nalazi, arheološki nalazi i istorijska svedočenja kažu da se vinova loza uzgaja preko 2000 godina u kontinuitetu.  Pravo uživanje je voziti polako kroz vinograde dok se približavate ovoj veoma interesantnoj zgradi.  Krov Vinarije Zvonko Bogdan na Paliću proglašen za nacionalnog pobednika konkursa austrijske kompanije “Tondah”, za najbolje izgrađeni krov Evrope 2012. godine. Ako bi neko hteo da ignoriše vino i samo da uživa u ambijentu, mogao bi to bez problema, jer ova vinarija pleni svojom lepotom kako spoljašnjošću tako i unutrašnjost ostavlja bez daha. Čisto savršenstvo lepote. Figure u prirodnoj veličini Zvonka Bogdana i njegovih tamburaša ispred glavnog ulaza, prepoznatljiva arhitektura šarenih crepova domova nekadašnje vojvođanske aristokratije ili veliki broj skulptura, umetničkih dela, knjiga, zanimljivog antikvitetnog nameštaja, sve je vrhunski dizajnirano. O kvalitetu vina da se i ne govori, to je već opštepoznato, brojna priznanja i nagrade tome svedoče.

Sasvim je jasno zašto je  ova vinarija poslužila kao vizuelni lajt motiv ekstra popularne serije Tajna vinove loze. Naravno određeni efekat na vinski turizam u Vinariji Zvonko Bogdan imala je i ova serija. 

U vinu je istina.“ – latinska izreka

Vino raduje srce čoveka, a radost je majka svih vrlina“. – Johann Wolfgang von Goethe

10.07.2022.

CRNA GORA - BIGOVA

Bigova ima duh davnih vremena, sačuvan autentičan identitet ribarskog primorskog seoceta. Bigova pripada kotorskoj opštini, a nalazi se u uvali Trašte, na samo 15 minuta vožnje od Tivta i Kotora, a 20-ak od Budve. Tu je nekada bio antički grad Grispolis koji je potonuo 1664. godine prilikom zemljotresa. Oduvek je mesto bilo ribarsko selo, a i danas šarmantno dočekuje sa raširenim ribarskim mrežama i drvenim starim barkama. Kupanje u providno plavoj vodi mora gde talasi zapljuskuju kamenu plažicu, na kojoj se nalazi i lekovito blato pruža poseban doživljaj. 

Grisopolis je, kako legenda kaže, grad koji se nalazio u Boki kotorskoj na mjestu današnjeg Bigova. Velelepni grad podigli su, kako kaže priča, čudni ljudi neobične visine i dobra srca, a stigli su sa neba uz sevanje munja. Grad je u početku bio mali, tek toliko da se smeste ti neobični ljudi, ali su kuće bile tople i veoma lepe, sa velikim prozorima.

Neobični neimari jednoga dana su otišli i nikad se više nisu vratili. Gradić su uskoro naselili drugi stanovnici, proširili ga, još više uepšalu i podigli pravoslavni manastir Sveti Nikola. Grad je ubrzo brojao 150 kuća.

Sve je napredovalo, jer su meštani bili vredni i milosrdni. Naročito su brinuli o svom manastiru i u njemu čuvali „šest srebrnih kandila, tri srebrna svijećnjaka, a bratstvo manastira držalo je i 200 koza i ovaca“. Za Grispolis je čuo Sveti Sava, pa je na putu za Jerusalim svratio da se uveri u lepotu grada i poseti manastir.

Kada su se građani dogovorili da u grad dovedu najbolje majstore i učine ga još lepšim, stiže glas da su velike turske galije uplovile u Jadransko more i počele da seju smrt. Dobroćudni meštani, nimalo vični ratovanju, veoma se zabrinuše. Naredne noći bila je oluja i nad Grispolis gradom se ukaza, u belo odevena, prikaza koja upozori meštane da beže iz grada, osuđenog na stradanje. Ali, kako nikome zla nisu činili, ljudi su se ponadali da se proročanstvo neće obistiniti.

Nažalost, jednog tmurnog jutra iz magle izroniše brzi turski jedrenjaci, a Turci krenuše u juriš na nebranjeni grad. Većinu meštana su pobili, a preostale pretvorilu u roblje. Grad su opljačkali, zapalili i sravnili sa zemljom. Tako nestade Grispolis. Samo su retki žitelji grada izbegli zlu sudbinu, među njima i iguman Milentije Čukurović, koji ostavi zapis – svedočanstvo kako se sve desilo.

Na mesto nekadašnjeg Grispolisa, zbog lepote položaja, ljudi su odlučili da podignu novi grad. Ivan beg Crnojević prvi je započeo sa gradnjom dvorova, pa po njemu mesto dobi ime Begovo, a zatim ga narod prekrsti u Bigovo.

Na području Boke, koju je čuveni srpski pesnik, Aleksa Šantić, nazivao nevestom Jadrana, nalaze se mnoga vrlo interesantna letovališta.

 10.07.2022.

CRNA GORA - Luštica Bay

Luštica Bay je smeštena u zalivu Trašte, na tivatskom delu poluostrva Luštic. 

Plaže u okviru kompleksa Luštica Bay nude kutak po meri svakog hedoniste, ali onih sa malo više para. "Mesto kojem se pripada” (A place to belong) novi je slogan Luštice Bay i uz novi logotip i vizuelni identitet, koji su već u primeni, kreiran da predstavi razvoj jednog od najvećih projekata u turizmu Crne Gore. Već sada je to jedno lepo moderno turističko mesto.

10.07.2022.

LETENKA

Odmaralište Letenka je smešteno u središnjem delu Fruške gore i jedno je od najpoznatijih i najvećih izletišta. Objekti koji se nalaze u omladinskom naselju, odmaralištu, na Letenci sagrađeni su1975.

godine. Početkom osamdesetih godina kompleks je počeo da funkcioniše kao škola u prirodi za smeštaj dece predškolskog i školskog uzrasta. Za vreme ratova 90-tih godina 20. veka služilo je kao izbeglički kamp.

Danas je odmaralište pod rukovodstvom Pokrajinskog zavoda za sport i medicinu sporta vlade Vojvodine, koji je organizovao rad letnjih škola prirode, pre svega za osnovce i za polaznike spotrskih kampova.

Astronomski kamp „Letenka“ je održan od 7. do 10. jula na Fruškoj Gori. Ljubitelji astronomije su kroz bogat program i predavanja stručnjaka imali priliku da dobiju odgovore na mnoga pitanja u vezi sa svemirom. 

10.07.2022.

KALDRMA

Reč kaldrma je skraćena verzija od grčkih reči kalo što znači „dobro” i reči dromos što znači „put”. Ovu tehniku popločavanja osmislili su još antički narodi, tako da i danas možete videti u Rimu ostatke kaldrme. Sa turskim osvajačima je do nas došla ta reč, koja u prevodu znači put od okruglog i šiljatog kamena nabijenog u pesak. Turci su ovako popločavali jedino važne ulice u gradovima. Ostale su bile zemljane ulice. 

Godine 1766. Dvorska kancelarija iz Beča, obaveštava Magistrat slobodnog kraljevskog grada Novog Sada, da mu se odobrava da kaldrmiše puteve. Da bi se izveo tako velik posao, grad je počeo da naplaćuje „kaldrmarinu“. Na gradskim kapijama, podignuta su četiri đerma, koja su u ono vreme predstavljala „naplatne rampe“. Prvi đeram bio je na Futoškoj, drugi na Kisačkoj, treći na Rumenačkoj i četvrti na Temerinskoj kapiji. Poseban đeram bio je na ulazu iz Dunavske ulice u grad.

Prvo su kaldrmisane Futoška i Temerinska ulica. 

Pre samo vek i po, Novi Sad tvrdih puteva, gotovo da nije imao. U ono vreme, put od Pešte do Beograda, trajao je šest dana. A ako biste zarad tgovine ili politike, putovali čak do Carigrada, put bi se otegao na šest nedelja! Ne čudi zato, da je bilo bezbroj slučajeva u kojima su ljudi doslovno čitav život, provodili u mestima u kojima su se rađali. 

Pre samo 70 godina Novi Sad je imao oko 85 procenata ulica od blata. A ostale je pokrivala kaldrma. 

11.07.2022.

Spomen-obeležje Lepinjica na Fruškoj gori

Spomen-obeležje Lepinjica na Fruškoj gori, nalazi se nedaleko od Letenke, pored Partizanskog puta. Na ovom mestu je sahranjena partizanka Radinka Vitasović (1924—1943), zvana Lepinjica. Ova hrabra devojka rođena je u Laćarku u siromašnoj seljačkoj porodici gde je odmah u ranoj mladosti došla u dodir sa revolucionarnim pokretom u okolini. Veliki uticaj na to imao je i njen brat, Trivun Vitasović – Lebarnik, učesnik Narodnosolobodilačke borbe i kasnije proglašeni narodni heroj Jugoslavije. Radinka se borila u redovima Treće vojvođanske udarne brigade koja je 23. avgusta kod Neština dočekala u zasedi nemačku inženjersku četu i potpuno je uništila. Jedan od samo dva povređena borca bila je Radinka Vitasović koja je ubrzo umrla od zadobijenih rana. Ova hrabra devojka na nosilima od Iloka do glavnog štaba Vojvodine, je izrazila želju da vidi brata Trivu i da bude sahranjena na Širokom Dolu, gde je bila kuhinja, lekari, obaveštajci, političari, zabavljači, glavni štab partizana.

Njen grob nalazi se ispod divlje jabuke, levo od puta Rohalja baze – Iriški venac. Teren oko groba popločan je kamenim kockama a sam grob ograđen hrastovim deblima. Na prednjoj strani groba ukomponovan je stub od crvenog kamena sa njenim imenom, prezimenom, godinama života i zvezdom petokrakom. Za zapadne strane postavljene su u polukrug kamene kocke sa pet hrastovih sedišta. Autor ovog spomen-obeležja je arhitekta Milorad Berbakov iz Zrenjanina. 

10.07.2022.