poNEŠTOzaSVAKOG

среда

Borkovacko jezero

Opština Ruma nalazi se u centralnom delu Srema, u podnožju Fruške gore, u AP Vojvodini i teritorijalno pripada Sremskom okrugu. Blizu joj je reka Dunav, a Sava je na 10 km od naselja.Okružena je sa jezerima i prelepom prirodom, kakvu stvara podnožje Fruške gore…ima svega i njiva i suncokreta i šuma, brda i dolina, ima sve što jedan ljubitelj prirode može poželeti, a Borkovačko jezero je svojom lepotom osvojilo moje srce...

26.04.2020.

Болница за плућне болести пропада

Стара болница за плућне болести на Иришком венцу, налази се само пар стотина метара од велике раскрснице на врху венца, а многи ни не знају да уопште постоји. Није ни чудно јер од 1962. године, када је званично отворен Институт за плућне болести у Сремској Каменици, почело је и њено гашење. Временом је премештено комплетно особље и део болничке опреме.

Идеја о прављењу болнице на Иришком венцу почела је 1922. године када су екипе стручњака из Министарства народног здравља почеле да обилазе Фрушку гору и траже повољно место за болницу.

Објекат је отворен 1926. године, да би већ 1930. у њој била извршена прва операција плућа у Србији. Убрзо након отварања у њу са Голника из Словеније долази да ради најчувенији словеначки лекар др Томаж Фурлан, који се настањује у Новом Саду, где остаје и после рата и захваљујући познанству са Едвардом Кардељом и Мошом Пијаде, од првог америчког кредита који је Југославија добила у висини од 100 милиона долара, за болницу на Фрушкој Гори се одваја чак 11 милиона, и тако почиње градња најсавременијег центра у послератној Југославији у склопу којег се налази и биоскопска дворана за пацијенте и пратиоце са 160 места.

За време Краљевине Југославије важила је за једну од најбољих болница у држави.

Почетком деведесетих година прошлог века, објекте на Иришком венцу је преузела војска, али је нису дуго користили тако да је болница убрзо и коначно напуштена.

У Националном парку Фрушка гора на чијем подручју се налази некадашња болница, кажу да немају надлежности над комплексом којим је управљао Институт за плућне болести, а неко време и војска, као и да су се ствари везане за стару болницу додатно закомпликовале последњих година јер је земљиште на којој се налази у реституцији недавно враћено цркви.

Стару болницу на Иришком венцу чине три одвојене групе зграда са стотинак болничких соба и пратећих просторија које су грађене у разлитим периодима, а које су судећи по спољашности и даље у добром стању.

Зграде су углавном испражњене, мада у неким собама и просторијама има заосталих болничких кревета и друге медицинске опреме.

Штета је да тако велико и лепо здање пропада, као о многа друга која се налазе на прелепој Фрушкој гори, док неки граде и уништавају шуме а могли би искористити оно што је већ саграђено.

13.07.2021.

NEOBICNI VRDNIK

Vrdnik, je jedno lepo mesto na Fruškoj gori, koje svakako treba posetiti. Mnoge zanimljivosti vezane su za prošlost ovog interesantnog mesta.

Vrdnik se prvi put pominje 1315 kao tvrđava Vrdnik, a drugi put tek 1702. Dugo se razvijao uz istoimeni manastir.

Za razvoj Vrdnika od najveće važnosti bilo je otkrivanje nalazišta mrkog uglja i početak njegove eksploatacije 1804. Veliki potok, koji protiče kroz selo, je na manastirskom posedu erodiranjem otkrio naslage uglja. To je bio mrki ugalj odličnog kvaliteta, čija je eksploatacia odmah počela. Ta prva eksploatacija je bila primitivna, svako domaćivstvo kopalo je za svoje potrebe. Rudnik je kasnije otkupio grof Pejačević iz Rume. Savremenija eksploatacija počinje 1840. godine, kada se zbog potrebe za kvalifikovanijom radnom snagom, tu doseljavaju rudari iz svih delova Austrijske monarhije i za njih je izgrađeno novo naselje. Ono se danas zove Stara Kolonija, i nalazi se 2km severno od sela. Rudnik 1870. prelazi u vlasništvo Gvide Pongraca, koji je 1899. radi prevoza uglja izgradio železničku prugu Vrdnik-Ruma. U XX veku izgrađeno je novo rudarsko naselje na putu za Jazak (Nova Kolonija). Eksploatacija uglja trajala je sve do 1968. a bila je praćena mnogobrojnim nedaćama i prekidima.

U Vrdniku se mnogo gradi u poslednje vreme, svaka druga kuća,skoro, ima apartmane ili sobe za izdavanje.Ali oroginalne neobične kućice-apartmani su me oduševile...

2020.

BANJA VRUJCI

Zavičaj,otadžbina, mesto gde ste rođeni, gde su vam koreni…Međutim, nije baš sve ni tako jednostavno za nekog ko voli prirodu, ko otputuje negde i tamo se toliko oduševi prirodom, dobrim ljudima i odmah se oseti kao da tu pripada, znate onaj osećaj, kao da ste kod kuće…Na mnogim mestima sam se upravo tako osetila, a jedno od tih je i Banja Vrujci…Čarobno mesto, divni domaćini…Mi koji smo rođeni šestdeset i neke, imamo tu sreću da možemo slobodno reći da je Jugoslavija naš zavičaj, cela. Bar je bila, a sada je to Srbija koja ima toliko lepih mesta, lepe prirode, dobrih i gostoljubivih ljudi ili sam bar imala sreće da samo na takve naiđem gde god da otputujem.

Zato je Srbija moj zavičaj!

oko 2005

BEČEJ, DVORAC FANTAST

U prelepoj vojvođanskoj ravnici, nalazi se mnogo dvoraca i vila, ali jedan od najraskošnijih i najbolje očuvanih, koji se nalazi u blizini Bečeja, bez sumnje je Fantast, spomen na nekada moćnu porodicu Dunđerski.

Dunđerski su bili jedna od najimućnijih porodica Austrougarske XIX veka, toliko uticajna i neobična da se o njoj, posle toliko godina i dan danas pričaju razne legende. Poznati su kao jedni od najvećih dobrotvora i mecena, koji su podržali mnoge umetnike tog perioda i omogućili nastanak dela Uroša Predića i Jovana Jovanovića Zmaja. Među njima bio je i slavni pesnik Laza Kostić, čija misteriozna veza sa znatno mlađom Lenkom, ćerkom Lazara Dunđerskog, još uvek privlači pažnju i izaziva kontroverze. Bogdan Dunđerski i Lazar Dunđerski (otac čuvene Lenke) bili su rođena braća.

Moć i slavu Dunđerskih pokazuju prelepi dvorovi širom Vojvodine, koje je porodica ostavila iza sebe. Ovih divnih građevina ima čak sedam i većina njih je uspela da doživi i naše doba, uprkos turbulentnim istorijskim događajima.

Bogdan Dunđerski (Srbobran, 1861 — Bečej, 1. novembar 1943[1]), bio je srpski veleposednik, narodni poslanik, dobrotvor.

Imanje Ginterov salaš pored starog Iđoškog puta Bogdan je nasledio.

Legenda kaže da je Bogdan Dunđerski Fantast izgradio iz inata, da dokaže suprotno svim zlonamernicima koji su tvrdili da je bankrotirao.

Na polovini poseda nalazi se jedna od naših najstarijih ergela. Imao je 40 pomoćnih zgrada na svom imanju. Dvorac sa četiri kule od kojih je severna najveća, izgrađen je pred Prvi svetski rat. Zidan je u više faza, a završen je 1925. godine. Toranj i četiri ugaone kule napravljeni su u stilu neogotike, a svečana sala i oba ulaza urađeni u neoklasicističkom stilu. Lepota zdanja je baš u toj mešavini stilova i maštovitih detalja koje je vlasnik video na svojim putovanjima po peštanskim,bečkim i italijanskim dvorovima i primenio ih na svom dvorcu.

Da bi njegova oaza baš po svemu odisala originalnošću, dovezao je izdaleka egzotične životinje, među kojima je bilo i muflona. I sokola koji je sa njegovog ramena, sa tornja zamka nadgledao posed kome se kraj ni odatle, sa te najviše tačke u ravnici nije mogao videti.

Pored dvorca rađena je i kapela u neovizantijskom stilu posvećena Svetom Đorđu i delom ju je radio beogradski majstor ikonostasa Karbiner. Tri mozaika na portalu i Tajnu večeru je za dve godine naslikao Uroš Predić, Bogorodica je dobila lik Mare Dinjački po želji Dunđerskog.

Legende kažu da je Bogdan tražio da lik Bogorodice bude naslikan da izgleda kao Mara Dinjački, žena u koju je bio zaljubljen.

Za Maru Dinjački vezuje se još jedna neobična priča. U dvorištu Fantasta nalazi se i jedan, danas ispražnjen, bazen. Legenda kaže da je Bogdan Dunđerski bio toliko bogat da je, umesto vodom, bazen punio mlekom. To je, prema priči, radio da bi udovoljio zahtevima svoje drage.

Uprkos svemu tome, Bogdan se nikada nije venčao i ostao je boem sve do kraja svog života. Njegova najveća ljubav bili su, ipak, konji.

Crkvi je bila namenjena sudbina električne centrale ali je Uroš Predić uputio jedno pismo Moši Pijade nakon čega je crkveno zdanje bilo „samo” zaključano.

Kao veliki ljubitelj konja, priča se da ih je imao preko 1400, od kojih je najpoznatiji bio Fantast koji je 1932. godine na beogradskom hipodromu, kao trogodišnje grlo, pobedio u sve tri trke i osvojio sve titule. Kada je uginuo, Bogdan Dunđerski ga je sahranio na svom imanju, da bi po završetku gradnje dvorac dobio Fantastovo ime. Danas su kosti najlepšeg konja Bogdana Dunđerskog izloženi u jednoj vitrini dvorca (lobanja i butna kost).

Jedino su zidovi i vrata ostali autentični. Od raskošnog nameštaja, umetničkih slika, nakita nije ostalo ništa. Posle oslobođenja 1945. godine, tepisi, kristalni lusteri i srebrnjaci, odneti su u nepoznatom pravcu, a u dvorac su puštene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uništen.

Na ulazu u dvorac nalazila se velika tabla sa natpisom da KPJ Bečej dvorac poklanja narodu.

Dvorac Fantast je uz sve prateće objekte pretvoren u hotel sa 12 dvokrevetnih soba, dva apartmana, dve konferencijske i svečanom salom a u podrumu dvorca je restoran. Kapela je ponovo osveštana, organizuju se krštenja i venčanja koja su omiljena na ovom romantičnom mestu.

Svojom voljom je napisao dva testamenta. Prvi 1918. godine, a drugi 1940. godine nakon Marine smrti i nakon niza nesporazuma sa državnim i crkvenim vlastima kada mu je agrarnom reformom oduzet veliki deo zemlje. Svoje preostalo imanje je zaveštao Matici srpskoj kao zalog za sticanje znanja budućim generacijama, dve kuće u Bečeju, 342 katastarska jutra zemlje sa kaštelom i kapelom i 26 771 penga, sa željom da se na njegovom dobru osnuje poljoprivredna akademija.

Izgrađen 1925, nacionalizovan dvadeset godina kasnije, posle rata, pa ruiniran. Osamdesetih godina PIK Bečej Fantast pretvara u svoj rezidencijalni objekat, ulažući novac i spasavajui dvorac od propadanja

Kompanija PIK Bečej, čiji je vlasnik od 2016. MK Group, odlučila je da do okončanja postupka restitucije, ne postoji više zakonska mogućnost investiranja u razvoj tog spomenika kulture. I postoji bojazan da bi Fantast mogao završiti kao drugi ruinirani dvorci Vojvodine, što bi bila velika šteta.

PIK Bečej je od okončanja stečajnog postupka 2016. godine dobrovoljno održavao ovu kulturno-istorijsku baštinu države Srbije sve do marta 2021. godine.

Njegovo ponovno otvaranje za posetioce moraće da sačeka pravnosnažnu odluku u postupku restitucije koji je još 2012. pokrenula Matica srpska. Iz te institucije naveli su da će zadužbinsku imovinu, kada bude vraćena, koristiti u skladu sa opštekorisnim ciljem kako je osnivač i želeo.

Da biste osetili romantiku minulih vremena i na kratko proživeli raskošni život plemićkih porodica nije neophodno da putujete na daleki zapad Evrope. Dovoljno je da se zaputite u Vojvodinu, u kojoj se nalazi više od šezdeset veličanstvenih dvoraca i vila!

26.09.2021.

Čerević

Čerević je naselje u Srbiji u opštini Beočin u Južnobačkom okrugu. Selo se nalazi uz Dunav, na ušću Čerevićkog potoka u Dunav i u podnožju Fruške gore na čijim padinama se i nalazi deo sela. Od Novog Sada je udaljeno 24 km.