poNEŠTOzaSVAKOG

уторак

Nedaleko od kapije manastira Grgeteg uz Kalin potok, nalazi se geološko-paleontološko nalazište. Jedno je od retkih mesta u Panonskoj niziji gde je taloženje sedimenata vršeno u kontinuitetu. Ovo skromno nalazište krije bogate sedimente fosilnih ostataka mekušaca iz doba Donjeg Pliocena (1,8 miliona godina p. n. e.), kao i ranijih perioda.

Neki od fosila mekušaca su pronađeni prvi put na ovom mestu, što je Grgeteg stavilo na mapu svetskih paleontološko-geoloških nalazišta.

Zbog svoje naučne vrednosti ovaj lokalitet je zaštićen 1974. godine od strane Zavoda za zaštitu prirode.

26.12.2021.

Manastir Grgeteg

Manastir Grgeteg je od Iriga udaljen svega 9 kilometara, od Novog Sada tridesetak, dok je od Beograda udaljen 72 kilometra.

Prema legendi, ovu baroknu građevinu je osnovao despot Vuk Grgurević, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, kako bi u manastir Grgeteg smestio svog slepog oca Grgura Brankovića, kasnije hilandarskog monaha Germana.

Veruje se da je manastir podignut izmežu 1459. i 1521. godine, negde nakon pada Despotovine, a neposredno pre no što su Turci osvojili Srem. Ipak, tačna godina ostaće misterija.

Tokom svoje istorije manastir Grgeteg je vrlo često bio pribežište za kaluđere koji su pod naletom Turaka bežali iz Srbije.

Tako je manastir Grgeteg 1739. godine primio bratstvo manastira Slanci. U ovaj manastir su takođe sklanjane i vredne relikvije pa su iste godine iz pridvorne kapele beogradske mitropolije u Grgeteg prenete i njihove prestone ikone. Manastir nije uspevao da ostane netaknut tokom vekova.

Za vreme tursko – austrijskog rata 1683-1699. godine, manastir su zapalili Turci 1688. godine, posle čega biva napušten.

Kada je 1691. godine odlukom austrijskog cara Lepoloda, poklonjen Isaiji Đakoviću, počinje njegova obnova. Manastir se ponovo naseljava i obnavlja crkva i konaci.

Za današnji izgled manastira Grgeteg zaslužan je arhimandrit Ilarion Ruvarac, poznati istoričar, koji je započeo restauraciju manastira 1899. godine.

Tada je urađen i treći ikonostas od osnivanja crkve, koji je sa umetničke strane i najvredniji, jer ga je živopisao akademski slikar Uroš Predić. Živopisanje je trajalo 2 godine od 1902-1904. godine. Na ovom ikonostasu se nalazi 21 ikona.

Stare sačuvane drvene prestone ikone koje su do tada bile u nivou carskih dveri, Predić je nasuprot dotadašnjem običaju postavio iznad carskih dveri. Pored toga Predić je oslikao samo dva najvažnija događaja Rođenje i Vaskrsenje Hristovo.

Danas, nakon više od 500 godina, Grgeteg i dalje odoleva zubu vremena, stasit, blistav i ponosan. Svojom lepotom oduzima dah, a svojom bogatom istorijom pomuti um mnogobrojnim turistima i posetiocima.

Ipak, njegova namena se za pola milenijuma nije promenila: tu je da pruži utočište i mir svakome kome je ono potrebno.

Malo je poznato da se, u kompleksu manastira Grgeteg na Fruškoj gori, nalazi prvi monaški skit u Srbiji, u kojem sestrinstvo 24 sata čita molitve.To je objekat manji od manastira, a veći od isposnice. U njemu sestrinstvo vodi poseban način života – pokajnički. U skit, koji je opasan zidom od četiri metra visine, monahinje 24 sata čitaju molitve, smenjivaju se na svaka dva sata. Naravno, one se viđaju s roditeljima, ali samo u manastiru Grgeteg, jer u skit niko ne može da uđe sem sestrinstva koje žive u njemu.

U kompleksu skita nalazi se i monaško groblje, koje se uredno održava. U njemu je, pored monahinja koje su boravile u ovom manastiru, sahranjen i čuveni srpski istoričar Ilarion Ruvarac.

Pre 15 godina u manastir je s Hilandara dopremljena kopija ikone Trojeručice, koju veliki broj građana celiva, uz molitve namenjene najdražima.

Najezdom Turaka u 15. veku, legenda kaže da su monasi iz Studenice ikonu Trojeručicu zavezali za jednog magarca i pustili ga da ide kud ga ona vodi. Magare je prošlo kroz celu Srbiju i Makedoniju, da bi se zaustavilo kod Svete Gore. Od tada se ova ikona čuva u manastiru Hilandar. Pored kopije ikone Bogorodice Trojeručice, koja se nalazi u manastiru Grgeteg, druga kopija je u Hramu Svetog Save u Beogradu.

28.12.2021.

Jodna banja u Novom Sadu

Krajem 19. veka zbog širenja Novog Sada rasla je i potreba za potrošnjom veće količine pijaće vode, pa su dotadašnji izvori postali premali. Zato su gradske vlasti 1897. godine odlučile da izbuše jedan veliki arteški bunar na periferiji grada u pravcu Futoga, kod Futoške šume. Tom prilikom je iz bušotine izbila i potekla mineralna, jodna i topla voda temperature 24,6 stepeni, koja je ispitivana i ustanovljeno je da je lekovita.

Tadašnja gradska vlast je shvatila značaj ovog otkrića i ubrzo je po ideji i inicijativi novosadskog lekara Vilhema Vilta počela gradnja jodnog kupatila.

Od toga doba Jodna banja se stalno proširuje, izgrađuje i dopunjuje savremenom medicinskom opremom i različitim vrstama terapija. Proširenjem Јodne banje 1931. godine izgrađen je tada dvospratni hotel “Vojvodina” koji će 1963. godine postati stacionar u Futoškoj šumi, a od nje je danas ostao samo tzv. Futoški park koji do dan-danas nije izgubio gotovo ništa od svoje lepote. Ostao je prekrasna oaza mira u sred grada.

Godine 1986, Jodna banja je proglašena za kulturno dobro, a 2011. započeta je rekonstrukcija glavne zgrade. Tako joj je bar delimično vraćen stari sjaj.

Danas je ovo Specijalna bolnica za reumatske bolesti, jedina ustanova ove vrste u Vojvodini. Iako ovo mesto više nema obeležje banjskog lečenja, među Novosađanima i dalje je poznato kao Jodna banja.

Bazen je zatvoren još 1977. godine jer se prestalo sa lečenjem pacijenata lekovitom vodom. Nakon toga nije više otvaran i već dugo se ne zna da li će se to ikada i desiti.

U sam bazen nije moguće ući jer su prolazi ili zazidani ili urušeni, pa je opasno i prići mu.

O Titovim posetama Jodnoj banji malo se znalo, a mediji su još manje pisali. Upućeni, međutim, pričaju kako je Josip Broz u Jodnu banju dolazio pedesetih i šezdesetih godina i kako mu je ona bila omiljena tajna banja, jer je dolazio bez pratnje. Pamti se i kako je Tito u banju upadao iznenada uveče i večerao, posle bezbednosne provere. Društvo su mu ponekad pravili Moša Pijade, Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Petar Stambolić i general Marko Peričin Kamenjar, dok su Aleksandar i Slavka Ranković dolazili sa sinovima.

Sve do 1972. u banji je i flaširana voda, koja je davnih dana bila u svetu plasirana kao novosadska mineralna voda - "orijent", ili "novosadska radioaktivna voda Svetog Spasa". Dobijala je i nagrade na izložbama u Parizu, Rimu i Londonu. Za potrebe banje, izbušeno je čak pet bunara, dubine od 150 do 285 metara, a od 1972. voda iz istog podzemnog jezera flašira se u fabrici "Minakva", samo nekoliko kilometara od Jodne banje.

Na raspolaganju su bile velike kade, bazeni, a mnogi su dolazili i na fizikalnu terapiju. Poseban užitak bile su kupke, slane ili sumporne. U banju su zdravi dolazili da uživaju, a bolesni da se leče, a Novi Sad je tada bio mesto gde su mnogi dolazili upravo zbog Jodne banje.

Veliko uređeno dvorište i prelepa fasada vraćaju nas u neka prošla vremena kada su ovde dolazile novosadske dame sa šeširima i kavaljeri u frakovima.

24.12.2021.

Zimska fantazija u Dunavskom parku

Novi Sad je grad sa dušom, pogotovo pred Novu godinu ima svakakvih događanja i prilika je da se fotografijom sačuvaju lepe uspomene.

Dunavski park predstavlja oazu mira kako Novosađana tako i svakog ko u njega dođe. Star je preko 100 godina, što svedoče brojna stara, lepo formirana stabla drveća.

Koje je najlepše mesto u parku teško je reći. Nekome je lepo jezero, nekome raznoliko drveće, a nekome šarmantna saletla, drvena „čipkana” konstrukcija, koja čak i zimi, kada nema u njoj koncerata, daje parku romantičnu atmosferu.

Ledena Šuma je najduža zimska manifestacija u Srbiji koja se tradicionalno održava tokom decembra i januara meseca u Dunavskom parku u Novom Sadu, a svojim ambijentom i programskim sadržajima svake godine okuplja mnoštvo posetilaca iz zemlje i inostranstva.

Šesta po redu manifestacija „Ledena šuma“ se ove godine održava u periodu od 17. decembra 2021. godine do 16. januara 2022. godine, a na programu nas, u duhu prazničnih tradicija i dobre zabave, očekuje mnoštvo kulturnih dešavanja, edukativnih druženja, izložbenih aktivnosti i humanitarnih susreta.

U sastavnoj ponudi „Ledene šume“ nalazi se veliko i lepo uređeno klizalište koje se prostire na 1300 kvadratnih metara koje se sastoji iz centralnog, natkrivenog dela i njegove prateće, kružne staze koja je postavljena oko jezera u Dunavskom parku. Kao takav, ovaj kapacitet predstavlja najmodernije klizalište u regionu na kome je posetiocima omogućena zabava i rekreacija na ledu i na temperaturama do 15 stepeni.

Pored klizališta, posetiocima je na raspolaganju i kafe, a na samom ulazu u „Ledenu šumu“ nalazi se i „Snežni grad“- zimski bazar koji je namenjen prezentaciji lokalnih umetnika i zanatlija kao i promociji vojvođanskih specijaliteta i zimskih delikatesa.

Uzevši u obzir da je „Ledena šuma“ mesto susreta svih generacija, tako je u ponudi i raznovrsni program.

Tradicionalni doček Dečije Nove godine održaće se 31. decembra u dnevnom terminu sa programom prilagođenom najmlađim posetiocima. Istovremeno, u okviru programa društvene odgovornosti, „Ledena šuma“ će i ove godine inicirati i učestvovati u brojnim humanitarnim akcijama, koje imaju za cilj da u prazničnom periodu prikupe sredstva za najugroženiju decu iz Vojvodine i Srbije.

U cilju popularizacije rekreativnog klizanja kao zabavnog zimskog sporta, satnicom na ledu omogućena je i besplatna škola klizanja. Takođe, saradnjom sa predškolskim i školskim ustanovama, „Ledena šuma“ omogućuje i besplatne grupne termine klizanja za najmlađe posetioce.

U saradnji sa udruženjem "Tate Novosađani" tokom celokupnog trajanja manifestacije prikupljaće se sredstva i donacije za lečenje naših najmlađih sugrađana koji su oboleli od cerebralne paralize.

Sve to zapravo opisuje ovaj lepi humani grad i za svaku pohvalu je. Novi Sad jednostavno mora da se voli. Kako je neko rekao:Ima ovaj Novi Sad veliku manu,bezobrazno ti uđe u srce pa ti ništa i nigde nije lepo kao u njemu!