Privremeni hram Sv. Petke u Petrovaradinu je izgrađen na raskrsnici Reljkovićeve i Preradovićeve ulice krajem 2003. i početkom 2004. Ovaj objekat je sagrađen od drveta. Iza crkve brvnare, izgrađena je stalna bogomolja od čvrstog materijala 2012. godine. Episkop sremski Vasilije rekao je da su radovi na Crkvi svete Petke počeli 2006. godine, da je temelj osveštan 2007., a da je 2011. godine u pomoć srpskom narodu pritekao ''bratski narod Azerbejdžana koji je finansijski pomogao završetak izgradnje crkve". Vlada Republike Azerbejdžan uložila je u završetak radova na Crkvi svete Petke 440.000 evra. Ovaj verski objekat predstavlja simbol bratstva srpskog i azerbejdžanskog naroda. Otvaranju crkve na Petrovaradinu prisustvovali su tadašnji gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, predsednik Uprave muslimana Kavkaza Šejkulisam Alahšjurkur Pašazade i episkop Bakinske i Azerbejdžanske eparhije Ruske pravoslavne crkve Aleksandar Išein.
A ko je bila Sveta Petka koja se smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih? Dan njenog spomena – Petkovdan obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju onih koji je slave u Srbiji. Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, otuda Petka. Rođena je u 10. veku u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, a prema pisanju Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Londonu, bila je srpskog porekla. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.Rođena je sredinom 10. veka, a prešla u nebeski svet u prvoj polovini 11. veka. Njenu biografiju, do duše vrlo kratku, napisao je patrijarh bugarski Evtimije krajem 14. veka, punih tri i po veka nakon njene smrti. Iz tog kratkog spisa saznaje se da je rođena u okolini Carigrada, u grčkom gradiću na obali mora (Epivatu, kasnije Bojados pod vlašću Turaka; danas Selimpaša). Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, sa 19 godina krenula u Carigrad gde su je prihvatili rođaci. Dalje se navodi kako je njeno pokloničko putovanje u 21. godini života, u Svetu zemlju i Jerusalim, preraslo u trajnu želju da se ne vrati kući, kod svojih u Carigrad, nego da iz Jerusalima nastavi dalje, preko reke Jordana, na istočnu teritoriju prekrivenu pustinjama i oazama, ali i nastanjenu beduinskim stanovništvom, gde se, uz pomoć beduina 'arapa, smestila ili u neku pećinu ili neku kolibu koja joj je mogla pružiti zaštitu od dnevne vreline i noćne hladnoće. Svetu Petku Bog je sačuvao da ne bude kidnapovana od strane lokalnih razbojnika, tzv. "Pustinjskih pasa". Narodi pustinje su je poštovali kao strankinju koja ih je najbolje razumela. Petka – Paraskeva je, po nalogu anđela, takođe napustila pustinju, oazu, kolibu ili pećinu i vratila se na jugoistok Evrope, ponovo u predgrađe Carigrada, u svoj rodni Epivat. Narod je u njoj prepoznao svetu ženu, pustinjakinju, koja se vratila njima da ih duhovno obogati, pa su se i tu u Epivatu, prihvatili brige o njoj. Tako je ona od odlaska u pustinju do povratka u Epivat, bila lišena brige, pa se mogla neprestano moliti i misliti na Boga.
Beduini su je zvali "an hatu" – plemenita dama, majka vernika (titula u Islamu data još jedino prorokovoj, tj. Muhamedovoj ženi). A to je naziv koji je dat Paraskevi od pustinjskog naroda, kao strankinji koja ih je najbolje razumela. Plemena su pričala o njoj, a sa pripadnicima plemena se i vratila do Jerusalima, i do primorske luke Haife (Tel Aviva), a odatle brodom (galijom) do Carigrada. Umrla je u dobi od oko 70 godina i sahranjena u Epivatu. Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Sahranili su je izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.
Mnogo godina posle smrti Svete Petke, na mestu njenog upokojenja trebalo je da sahrane nekog utopljenika. Prilikom kopanja radnici su našli potpuno očuvano telo, ali nisu tome pridavali značaj. U toku noći, jedan od radnika, Georgije, imao je snoviđenje: video je ženu, koja sedi na prestolu obasjana svetlošću i okružena svetlim vojnicima, kao carica. Potom je Sveta Petka sišla sa prestola, i rekla mu ko je ona. Naredila je da izvade njene mošti i polože ih na časno mesto. Georgije je ujutro ispričao ukućanima snoviđenje, pa su svi pošli do groba. Tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto takvo snoviđenje. Tako su mošti Svete Petke položene u crkvu i odmah su počela da se dešavaju čudesna isceljenja.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car, Jovan Asen, 1238. godine izmolio od krstaša ove mošti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo. U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. i ona osvojena, carica Milica je izmolila od sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.
Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Veličanstveni Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.
Nacionalna geografija prenela ja deo beleški s puta spisateljice Ljiljane Habjanović Đurović, u kojima stoji da je u XVII veku Carigradska patrijaršija pala u velike dugove zbog teških dažbina koje joj je nametnula turska vlast. Tada je, kako se navodi, vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, ponudio da ogromnim prilogom pokrije dugove Patrijaršije, a da za uzvrat za svoj narod dobije mošti Svete Petke. Godine 1641. mošti su dospele u Jaši i položene u raskošni hram Sveta tri jerarha. A onda je došla 1888. godina. Jedne noći hram je zahvatio veliki požar. Zapalio se svećnjak kraj svetiteljkinog odra i od njega se raširila vatra. Sve je izgorelo – pokrovi, baldahin, draperije. Spoljašnji deo kivota, načinjen od srebra i zlata, sasvim se istopio. Ali unutrašnji deo kivota, načinjen od drveta, tek je malo nagoreo i to spolja. A ispod drvenog poklopca ležale su mošti nedodirnute vatrom. Nisu se istopili čak ni pečati od voska na njenoj rizi. Posle toga mošti su prenete u Sabornu crkvu posvećenu Sretenju Gospodnjem, gde se i danas nalaze. To je katedralna crkva Mitropolije Moldavije i Bukovine i sedište mitropolita. Podignuta je u XIX veku na temelju stare crkve iz XV veka. Ima četiri tornja i vidi se iz svakog dela grada.
Hodočašće u svetinjama u Jašiju postalo je jedno od glavnih verskih događaja u Rumuniji. Stotine hiljada hodočasnika okupljaju se svake godine u Jašiju drugog vikenda oktobra da bi obeležili spomen Svete Paraskeve.
O ovoj svetiteljki snimljen je i film „Sveta Petka – krst u pustinji“, nastao po istinitoj priči i romanu „Petkana“ Ljiljane Habjanović Đurović. U režiji Hadži-Aleksandra Đurovića, glavnu ulogu u ovom srpsko-jordanskom filmu igra Milena Predić.
Sveta Petka je verovatno najpoznatija svetica na Balkanu, pa i u ostalim oblastima gde se slavi Pravoslavna vera.
Narodna verovanja kažu da na dan Svete Petke 27. oktobra, ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.
Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća. Javlja se i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvecene njoj. Ta se voda naziva adžijama. Njome u ponoć treba ugasiti i svecu koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.
Posebno neobičan fenomen vezan za Svetu Petku jeste njeno navodno učestalo javljanje ljudima, naročito ženama, u snu pri čemu je oni opisuju kao "ženu u crnoj haljini" ili "ženu u crnom".
Sveta Petka je istorijska ličnost svrstana u red svetih, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere koja uživa poštovanje danas u celom pravoslavnom svetu.
30.05.2023.
