Tri strašne reči, tri pošasti, a opet nije nemoguće živeti. Nađe se snaga i volja za životom, uvek kada je najviše potrebna. Zavisi šta se stavi kao prioritet, koliko si jak iznutra, jer psihičko stanje je po meni najbitnije. Bude tu uspona i padova, ali važno je gurati napred.
Nada, želja za bolje sutra i ljudi, pozitivni ljudi u našoj blizini su ono što nam najviše treba. To je naša pokretačka snaga. Nije sebično, neophodno je, udaljiti od sebe negativne ljude, izbegavati ono što nam crpi energiju i naći pozitivne stvari koje nas ispunjavaju, koje nam "pune baterije i daju gorivo" za borbu. Pozitivno i samo pozitivno, nema druge opcije. Nije sramota tražiti i raditi stvari koje nas usrećuju, bez obzira koliko godina imali. Eto vam moj primer. Malo pišem, malo fotografišem, grlim drveće, slušam muziku, ma šta god mi se prohte. Udovoljavam sebi i to mi naravno čini dobro. Kad si zadovoljan iznutra, onda se i bolest povlači ili je bar lakše podnosiš.
Nije ni kod mene uvek pogled kroz ružičaste naočare, dozvolim sebi malo tuge, malo suza i onda glavu gore i u nove pobede.
Upravo i ovaj tekst što pišem, služi da sebe podignem iz trenutne krize u koju sam upala. Meni to koristi. Što bi rekla moja koleginica, kada naglas priča sama sa sobom, "Pričam sa jednom pametnom ženom". Ima tu neke istine. Ubeđena sam da svako može pronaći tu pametnu osobu u sebi, koja će mu reći šta je to što volimo da radimo, a ne radimo. Jer što bi se reklo- Nikad nije kasno.
Moram da priznam da je prethodna godina (2020-a) bila teška za ceo svet zbog pandemije. To je opšte poznato, ali isto tako, ma koliko bila teška meni je bila i jedna od najlepših do sada. Srašno je što to kažem! Objasniću, obrazložiti. Upravo ona me je naterala da više nego ikad, upotrebim svu svoju snagu, mogućnosti, da ugodim sebi. Pisala sam puno tekstova, objavljivani su i u novinama, isprobavala nove recepte u kuvanju (kako sa malo para ili od onoga ubranog u prirodi napraviti fantastičan ručak), glumila sam turističkog vodiča i organizovala izlete sa prijateljima, fotografisala prirodu i uživala u istoj. I bila ispunjena i srećna.
Nisam se učaurila, zatvorila u kuću i dozvolila da padnem u depresiju, što bi bilo logično zbog datih okolnosti. Ne, prkosila sam svemu tome i bila aktivnija nego ikad. Tako nameravam i dalje. Pa dokle ide da ide. Jednom se živi. Tako treba i mora!
16.01.2021.
