Nešto mi se, već jedno duže vreme prid snevanje, vrćaju naše stare vojvođanske reči. Dugo i' nisam ni čula ni koristila. Bože me prosti, ta valda ću biti dobro. A? Da to ne sluti...? Ma kak'i, samo se omatorilo. Pa jelte?
Kak'a su sade došla vremena, sve nešto da se jedim. Te pandemija, te nam diradu Frušku goru, pa ondak malko oćedu i Dunav tj. Dunavac... Ma dođe mi da ih sve pošopam i pokrljam. Da se kurtališem belaja, a vopšte nisam goropadna. Zato mi lepše da razmišljam o detinjstvu i lepim stvarima. A jednom kad sam počela, nemerem se zaustaviti. Ki bunike da sam jela. Da se razumemo, nije ni onomad bilo baš sve u bocu kako treba, al' bilo je lepše. Ne divanim koješta, ne prdačim se, stvarno je tako.
Nego, znadu li današnja deca kako se nekad živelo i družilo? Brez mobilnih, brez televizora? Doduše, televizora je bilo, ali sa dva-tri kanala i nije ga baš svaka kuća(a kamoli soba) imala. U početku su programi bili crno-beli, a posle u boji. Isto kao i fotografije... Išli smo kod fotografa, svečano obučeni,da se slikujemo za albume u koje smo lepili slike, dok se nisu pojavili albumi sa providnim folijama i džepićima za slike. Crno-bele slike su fotografi doterivali, farbali bojom u početku, dok se nisu pojavili filmovi u boji. I samo da se znade, fotografi su bili mnogo cenjeni i poštovani u svakom mestu. Kod nas je to bio fotograf Sretenović, pravi umetnik za fotografije. Imali smo kasnije i mi fotoaparat, ali je ostala navika da se bar jedared godišnje slikujemo, nak'o nacifrani, kod fotografa.
Gledim te stare slike i kako se ondak oblačilo... Svega ima i cvikli i froncli i cigovanja i gombica i štrafti i sakovi svakaki i pepito i graorasto i drap i dunkl i liht. Od pantljika preko đerdana do zokni i cipela. Ništa izanđalo, sve skoro ganc novo za slikanje kod fotografa. Na onim drugim slikama, sa našim aparatom slikano, e to je većma druga priča. Moglo se tako kad je u svakoj kući bila bar jedna priučena šnajderka, pa se vazda nešto prekrajalo i izmišljale mustre. Bog te molovo, ala je tu bilo svega! Zajmili su se konci, a bome su vez, heklanje, štrikanje i goblen bili na ceni. Svaka kuća je imala uramljene goblene na zidu (Vilerovi su bili najlepši i najcenjeniji).
Ka'ka su to lepa vremena bila!
20.12.2020.
