poNEŠTOzaSVAKOG

среда

Neobični "prozori"

Neobični "prozori" i njihovi pogledi...

Vrdnička kula

Tvrđava u Baču

Dunavac, Novi Sad

Arheološko nalazište Gradina u Rakovcu

Vila Stanković u Čortanovcima

Tikvara, Bačka Palanka

Stari rudnik "Beli Majdan", Rakovac

Dvorac Špicer u Beočinu

Koviljski rit

11.03.2021.

ŠTO BI GORI, SAD JE DOLI

Refleksije ili kako to izgleda kada se nebo, drveće, svetla grada ogleda u vodi...Samo priroda može da bude tako lepa.

zalazak sunca na Dunavu kod Beočina

oblačan dan kod Banoštora

zalazak sunca na Dunavu kod Sremske Kamenice

svetla mosta, Štrand, Novi Sad

pogled na Novi Sad sa Petrovaradinske tvrđave

Dunavac, Novi Sad

Dunav, Veternik

Dunavac, Veternik

jezero Provala, Vajska

Dunav, Sremski Karlovci

10.03.2021.

субота

Uputstvo za upotrebu

( ili kako se ponašati prema pacijentu)

-Bez mućkanja...
-Bez sažaljivih pogleda.
-Bez pametovanja.
-Bez zaprepašćenih reakcija.

Preporuka za pacijente:
-Izleti u prirodi, obraćanje pažnje na najsitnije detalje, na boje, mirise...
-Obilaziti, turistički, okolna mesta(za početak, a kasnije "proširiti krug"). Iznenađujuće je interesantno "igrati se turističkog vodiča".
-Fotografisanje ili slikanje prirode.
-Gledanje filmova, po mogućstvu komedija.
-Čitanje knjiga.
-Pisanje pesama, tekstova, za početak može i samo misli koje Vam "padnu na pamet".
-Izbegavati negativne ljude, misli i situacije (teško ali izvodljivo).
-Slušati muziku, plesati...

U zavisnosti od mogućnosti, preporuke koristiti što češće.

Neželjenih dejstava nema.

Rezime:
Uneti što više radosti u svakodnevnicu!

06.02.2021.

MOJ ŽIVOT SA MELANOMOM, LEUKEMIJOM I KORONOM

Tri strašne reči, tri pošasti, a opet nije nemoguće živeti. Nađe se snaga i volja za životom, uvek kada je najviše potrebna. Zavisi šta se stavi kao prioritet, koliko si jak iznutra, jer psihičko stanje je po meni najbitnije. Bude tu uspona i padova, ali važno je gurati napred.

Nada, želja za bolje sutra i ljudi, pozitivni ljudi u našoj blizini su ono što nam najviše treba. To je naša pokretačka snaga. Nije sebično, neophodno je, udaljiti od sebe negativne ljude, izbegavati ono što nam crpi energiju i naći pozitivne stvari koje nas ispunjavaju, koje nam "pune baterije i daju gorivo" za borbu. Pozitivno i samo pozitivno, nema druge opcije. Nije sramota tražiti i raditi stvari koje nas usrećuju, bez obzira koliko godina imali. Eto vam moj primer. Malo pišem, malo fotografišem, grlim drveće, slušam muziku, ma šta god mi se prohte. Udovoljavam sebi i to mi naravno čini dobro. Kad si zadovoljan iznutra, onda se i bolest povlači ili je bar lakše podnosiš.

Nije ni kod mene uvek pogled kroz ružičaste naočare, dozvolim sebi malo tuge, malo suza i onda glavu gore i u nove pobede.

Upravo i ovaj tekst što pišem, služi da sebe podignem iz trenutne krize u koju sam upala. Meni to koristi. Što bi rekla moja koleginica, kada naglas priča sama sa sobom, "Pričam sa jednom pametnom ženom". Ima tu neke istine. Ubeđena sam da svako može pronaći tu pametnu osobu u sebi, koja će mu reći šta je to što volimo da radimo, a ne radimo. Jer što bi se reklo- Nikad nije kasno.

Moram da priznam da je prethodna godina (2020-a) bila teška za ceo svet zbog pandemije. To je opšte poznato, ali isto tako, ma koliko bila teška meni je bila i jedna od najlepših do sada. Srašno je što to kažem! Objasniću, obrazložiti. Upravo ona me je naterala da više nego ikad, upotrebim svu svoju snagu, mogućnosti, da ugodim sebi. Pisala sam puno tekstova, objavljivani su i u novinama, isprobavala nove recepte u kuvanju (kako sa malo para ili od onoga ubranog u prirodi napraviti fantastičan ručak), glumila sam turističkog vodiča i organizovala izlete sa prijateljima, fotografisala prirodu i uživala u istoj. I bila ispunjena i srećna.

Nisam se učaurila, zatvorila u kuću i dozvolila da padnem u depresiju, što bi bilo logično zbog datih okolnosti. Ne, prkosila sam svemu tome i bila aktivnija nego ikad. Tako nameravam i dalje. Pa dokle ide da ide. Jednom se živi. Tako treba i mora!

16.01.2021.

BILO ONOMAD

Nešto mi se, već jedno duže vreme prid snevanje, vrćaju naše stare vojvođanske reči. Dugo i' nisam ni čula ni koristila. Bože me prosti, ta valda ću biti dobro. A? Da to ne sluti...? Ma kak'i, samo se omatorilo. Pa jelte?

Kak'a su sade došla vremena, sve nešto da se jedim. Te pandemija, te nam diradu Frušku goru, pa ondak malko oćedu i Dunav tj. Dunavac... Ma dođe mi da ih sve pošopam i pokrljam. Da se kurtališem belaja, a vopšte nisam goropadna. Zato mi lepše da razmišljam o detinjstvu i lepim stvarima. A jednom kad sam počela, nemerem se zaustaviti. Ki bunike da sam jela. Da se razumemo, nije ni onomad bilo baš sve u bocu kako treba, al' bilo je lepše. Ne divanim koješta, ne prdačim se, stvarno je tako.

Nego, znadu li današnja deca kako se nekad živelo i družilo? Brez mobilnih, brez televizora? Doduše, televizora je bilo, ali sa dva-tri kanala i nije ga baš svaka kuća(a kamoli soba) imala. U početku su programi bili crno-beli, a posle u boji. Isto kao i fotografije... Išli smo kod fotografa, svečano obučeni,da se slikujemo za albume u koje smo lepili slike, dok se nisu pojavili albumi sa providnim folijama i džepićima za slike. Crno-bele slike su fotografi doterivali, farbali bojom u početku, dok se nisu pojavili filmovi u boji. I samo da se znade, fotografi su bili mnogo cenjeni i poštovani u svakom mestu. Kod nas je to bio fotograf Sretenović, pravi umetnik za fotografije. Imali smo kasnije i mi fotoaparat, ali je ostala navika da se bar jedared godišnje slikujemo, nak'o nacifrani, kod fotografa.

Gledim te stare slike i kako se ondak oblačilo... Svega ima i cvikli i froncli i cigovanja i gombica i štrafti i sakovi svakaki i pepito i graorasto i drap i dunkl i liht. Od pantljika preko đerdana do zokni i cipela. Ništa izanđalo, sve skoro ganc novo za slikanje kod fotografa. Na onim drugim slikama, sa našim aparatom slikano, e to je većma druga priča. Moglo se tako kad je u svakoj kući bila bar jedna priučena šnajderka, pa se vazda nešto prekrajalo i izmišljale mustre. Bog te molovo, ala je tu bilo svega! Zajmili su se konci, a bome su vez, heklanje, štrikanje i goblen bili na ceni. Svaka kuća je imala uramljene goblene na zidu (Vilerovi su bili najlepši i najcenjeniji).

Ka'ka su to lepa vremena bila!

20.12.2020.